"DIREKTOR ŠKOLE JE HEROJ NAŠEG VREMENA": Pismo roditelja učenice Šeste beogradske gimnazije povodom štrajka sindikata

Sindikat Šeste beogradske gimnazije najavio je još 31. maja da stupa u štrajk insistirajući na smeni direktira te škole Radisava Milića. Tim povodom roditelji jedne učenice ove škole poslali su pismo javnosti.

Pismo roditelja učenice Šeste beogradske gimnazije

Pismo objavljujemo u celosti:

- Zarad istine, svedočimo da je primer izuzetnog intelektualca, čoveka posvećenog obrazovanju dece, napadnuto u javnosti, pa samo imali potrebu da na njega odreagujemo, kao roditelji, zajedno sa našom ćerkom, učenicom te škole. Budući da ste pisali o mojoj ćerki i uvek zdušno i sa velikim zalaganjem, slavili njene uspehe, zajedno sa nama, kao jednog od najmlađeg dizajnera na svetu, Tare Katarine, ovoga puta, nije ona tema, nego direktor gimnazije Radisav Milić u kojoj je ona samo jedna obična učenica. Napadnut je i mi želimo da kažemo da su istine o njemu sasvim druge od nedavno objavljenih u kome je tražena njegova ostavka. Objavite ovo pismo da ne dozvolimo da u ukupnoj eroziji vrednosti u školstvu, izuzetan primer posvećenja ovog direktora, bude ne samo nenagrađen i neuvažen, nego i javno ponižen. Ne bi bilo pravedno!

Bezočne laži -Ne mogu da ne odreagujem na napade na književnika i pre svega čoveka, heroja našeg vremena, gospodina Radisava Milića, srednje škole u koju ide moja ćerka, koji je najizuzetniji primer profesora, koji prateći duhom najuzvišenije primere prosvetitelja i vrednosti koje su svedočili, kao što je Sveti Sava i Simo Matavulj, koji je znao i verovao da jedino prosvetiteljstvom jedna nacija može napredovati i negovati zdravo društvo, a posebno kod mladih koji su nosioci vrednosti budućeg društva! Zato što sam videla u medijima bezočne laži o Radisavu Miliću, za početak da krenem od neosporne istine! Radisav Milić dobitnik je nagrada "Smederevski Orfej", u okviru Međunarodnog festivala poezije "Smederevska jesen". Dobitnik je jugoslovenske nagrade za poeziju "Prva knjiga", koju dodeljuje "Književna omladina Valjeva". Nagrađen je nagradom časopisa "Sedmica iz Smedereva" za zbirku pesama „Sejač reč seje". Za roman "Kiša i mleko" dobio je treću nagradu na konkursu "Zlatna sova" 2017. godine. U projektu "Čitalacki maraton" izdavačke kuce "Klet", nagrađen je za roman „Kad su se drugi put razveli moji roditelji"- navodi se u pismu i nastavlja:

-Izvinite, molim Vas, da li drugi direktori gimnazija, osnivači neki foruma direktora gimnazija, imaju ovakve reference? Nemojmo se praviti da ne znamo, koliko takvih primera ima malo, kada svi roditelji znaju da je gotovo postalo nemoguće da profesori uživaju poštovanje učenika. Gospodin Milić uživa poštovanje i moje, i oca moje ćrke, učenice te škole, ali što je najvažnije i autoritet i izuzetno divljenje i moje ćerke, koja je tinejdžer! Naš srpski jezik ima reč OBRAZovanje. Obraz je ono što je mera učenosti! Ne možete biti učeni, ako nemate obraz! Zar se neko ko je tako i toliko OBRAZovan, dovodi u pitanje veoma sadisticki i bez argumenata i pitam se kakvo OBRAZovanje, imaju ti ljudi koji ga napadaju!? Kakav je OBRAZ tih ljudi!?

-Zašto nazivamo gospodina Milića - Herojem? Zašto ima naše duboko poštovanje? Pa zato što sam kao roditelj, a moja ćerka kao dete, nailazili na duhovne pustinje u većini u školskom sistemu! Nailazili na pedagoge i profesore koje suštinski ne mare za decu! Srednjoškolci su u najosetljivijem uzrastu, deca su, a vole i žele da ih profesori vide kao ljude! Gospodin Milić je upravo kao pravi intelektualac, autor knjiga, ali i neko ko duboko razume i voli svetsku literaturu, u razgovorima samnom i sa mojom ćerkom podizao najvrednije postulate obrazovanja na najviši nivo i bio i ostao borac da se ipak može i mora! I u naše vreme! Prvo ide obraz Direktor "Šeste beogradske gimnazije", razume i bavi se problemima odrastanja i brine ne samo o svom OBRAZovanju, nego i o tome da mladi shvate da prvo ide OBRAZ! Deca to znaju da prepoznaju! Moja ćerka je to odmah uočila i sa nadahnućem dotrčala i rekla mi da u direktora škole ima poverenja! I ona je tinejdžerka! I ona vrlo,vrlo pronicljivo procenjuje svoje profesore! I ona meri, kao i sva druga deca danas, da li da veruje u sve što joj govore! Pa veruje gospodinu Miliću! A verujem i ja kao majka i Tarin otac! I odlučili smo zbog toga da napišemo ovo pismo!

-Moja ćerka je dobitnik četiri međunarodne nagrade i priznanja Ministarstva kulture Srbije, sa samo 16 godina. Njeno ime stoji na zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije i to nam je i čast i radost. Patriote smo! Ime moje ćerke je slavilo Srbiju i u stranim zemljama, a kao posebne primere ističem da je u Londonu fond "Colour in design Awards", objavio i dan danas stoji nagrada "One to Watch" (neko na koga se treba ugledati". Sa 14 godina je objavljena po svojim postignućima u dnevnoj novini Bild u Nemačkoj. I uvek je, prateći primer Novaka Đokovića, na svim postignućima, prvo slavila zemlju iz koje dolazi, Srbiju, pa tek onda svoj talenat koji joj je doneo nagrade! Odličan je đak. Bavi se i plesom, jahanjem i ide na debate sa svojom školom i to je usrećuje. Govori jezike. Skromna je. Voli da čita knjige, mnogo voli! Umesto da kupi odeću, radije potroši džeparac u Laguni i Vulkanu! Čita i o tome razgovara sa direktorom svoje gimnazije, gospodinom Milićem. On joj je objasnio da srpski jezik ima rec RAD i da od te reči potiče i rec RADOST. On joj je objasnio da srpski jezik ima reč BOG i da je od te reči nastala rec BOGATSTVO! On je znao umoran od obaveza, da odvoji vreme da govorimo o problemima obrazovanja mladih i teškocama sa kojima se roditelji suočavaju boreci se sa globalnom agendom da svu decu pretvore u dezorijentisane ljude! On je bio taj, koji je mene razumeo kao majku, kada su moju devojčicu pokušali da zlostavljaju vršnjaci i da dovedu u pitanje njena postignuća. On! I sad pročitam u novinama neistine o baš tom čoveku! A pa, ne može to tako!

-Ne može to, ako ste pustili pismo nekom uredniku i to plasirali, da ćute i oni svedoci koji su upoznali i imali neverovatnu podršku za građenje vrednosno ispravnih uslova za OBRAZovanje naše dece, gospodina Radisava Milića! A pa, ne! Moja ćerka, treća godina srednje škole, voli i poštuje direktora svoje gimnazije i sa radošcu razmenjuje sa njim mišljenja o literaturi, životu, vrednostima. Moja ćerka nikada pre nije videla autoritete, kao i većina dece, u svojom profesorima, a kamoli direktora škole, do gospodina Milića. Nije imala poverenja u njih, ni na časovima, ni na ekskurzijama...I bila je u pravu! Do gospodina Milića! Videla je i osetila da je njen pravi ucitelj! Ucitelji iskreni i oni kome ce dete da poveruje, su najpotrebniji ovom društvu! Meni su potrebni! Da mogu da sledim nekoga kome verujem, jer živi vrednosti o kojima govori našoj deci! Razumevanje i podrška -Zašto takvog čoveka napadaju! Ko su ti ljudi?! Nemojmo se zavaravati da smo neretko svi, baš svi, koji nešto radimo, bivali u situacijama da vidimo na liderskim pozicijama, ljude, koji u obrazovanju, nema šta da da traže. Ja sam pisac, dramaturg, volim svoj posao. Orijentire u životu sam tražila u literaturi, jer verujem da su veliki pisci ostavili jasne recepte i puteve, stavili nam kompas u ruke, da se orijentišemo i u najvećoj magli vremena, kakvo je i naše u kome živimo. Tarin otac je vaterpolista reprezentativac, osvajač zlatne medalje u Atini 1991. Advokat i čovek koji je pre svih nas video i upozoravao da ce se mladi uništavati sistematski. Možda zato što jedini od svih nas zna kakve prepreke stoje na putu do zlatne medalje i prilike da tako velikim radom i trudom osvojiš zlato za svoju zemlju! Ali i zlato za svoju decu i unuke i praunuke! Ne može to lakim putem! Mora najtežim! Mora! E tu težinu penjanja uz planinu do uspeha, danas niko nece! Neće ni roditelji teškim putem, a kamoli deca! Gospodin Milić ih uči da je težina puta, upravo srazmerna, veličini pobede!

-Nikada nisam doživela u školama u koje su išla moja deca takvo razumevanje i podršku za suštinske vrednosti obrazovanja, ali i psihološke i emotivne potrebe učenika, kao i neprocenjive savete i puteve za razumevanje suštinskih prepreka sa kojima naša deca danas moraju da suočavaju i da u najosetljivijem periodu života budu i zbunjena i dezorijentisana izmedju dva kontrastna puta: večnih vrednosti i nakaznih i diktata okolnosti i vremena u kome ta naša deca odrastaju.

-Ipak, posebni ljudi kao što je direktor Milić, znali su da spoje i izbore se ne samo za petice i četvorke, nego i za saglasje u tome da treba birati pravi put, u svim vremenima. Mi roditelji smo osetili jasnu podršku, a i radost što su to i naša deca osetila, čitajući da gospodin Milić, poštovani direktor ugledne gimnazije, govori istinu, na osnovu istinske ljubavi i za decu i za težinu puta vremena u kome sada hodaju.

-I neko takvog čoveka napada?! Kako se usuđuje?! Imaju li ti ljudi knjige? Da li su čitali knjige književnika Radisava Milica. Kako oni pišu?! Ko su oni da napadaju direktora naše škole, saveznika i prijatelja i dece i roditelja! Sram ih bilo! Iz načina na koji napadaju, vidim ne samo da ne pišu knjige, ne samo da te knjige ne bi ni mogle da zainteresuju našu decu, nego nisu ni citali! Ko su ti ljudi!? S kojim pravom to rade?! Ako više postoji vrednost i autoritet sačinjen od iskrenosti samo jedne majke, ipak ne mogu a da ne odgovorim na napade, na čoveka koji predstavlja jedinstveni primer vrline i svakog posvecenja, profesorske etike i koji i danas i od prvog dana kada smo ga sreli, brani i ratuje za vrednosti ne samo obrazovanja i pristupa roditeljima i ucenicima, nego ih živi i ne odustaje.

Znanje jeste moć -E baš taj jedan čovek gospodin Milić, videla sam u medijima, napadnut je na bezočan način, sadisticki i veoma perfidno i lukavo, gde po osnovnim principima istupanja u javnosti sa brutalnim lažima, a u cilju ponižavanja i javnog rušenja kredibiliteta jednog retkog čoveka, nisam mogla da verujem šta sam pročitala! Zar da se na kakav način, bez odgovornih i jasnih argumenata, sakriva upravo suština herojstva jednog profesora, direktora gimnazije i bez dokaza i bilo kakve argumentacije iznose u javnost neistine i bezocne laži! Iskreno sam pogođena, jer je u vremenu u kome živimo, gde Vam nevidljive sile pokušavaju da otmu i uplaše rođenu decu, gospodin Milić je bio i ostao svetlo i primer neprocenjivog saveznika da to ne dozvoli. Ko se usudio na ovakav način da govori o gospodinu Milicu?! I zašto?! Pa ja nisam u školstvu od početka školovanja oboje moje dece, videla i upoznala tako iskren i dubok primer saveznika i borca za najbolja postignuca naše dece! Ja ne znam školu u kojoj ima toliki broj vannastavnih aktivnosti, sadržaja, koji afirmišu decu i kao da traže sve aspekte moguceg razvoja svakog deteta, uz razumevanje njegove ličnosti i individualnosti i posebnosti! Gospodin Milić koji predstavlja i predvodi odgovorno obrazovni sistem i školu u kojoj naša deca provode najveći deo dana, boreci se da im dokaže da znanje jeste moć, uprkos vremenu u kome su neke druge moći uzdizane, a znanje ismevano i banalizovano.

-Recite mi samo koja škola ima toliko sekcija, svoj orkestar, debate i nebrojeni diverzitet svih mogucih redovnih i vanrednih aktivnosti, da bi svaki mladi učenik te škole, mogao da se pronadje i ostvari i da veruje u sebe? Ja sa punom odgovornošcu, govorim o gospodinu Milicu kao retkom primeru književnika, profesora književnosti, direktora gimnazije, koji je jedini od svih direktora škola ikad, u koje sam ja išla, a imam 53 godine, a potom i moja deca, koji svakim svojim gestom, vođen vrlinom i iskrenim posvećenjem svom poslu i deci i roditeljima, ali i svojim profesorima, trudeći se da održi poštovanje i u ovom haosu ocuva dostojanstvo jedne od najvažnijih profesija za svako društvo u svakom vremenu: Obrazovanje!Neko napada bezočnim lažima takvog čoveka. Morala sam da reagujem. Ne mogu da ćutim!

-Zato je moj odgovor svakom ko napada licnost i delo gospodina Milića, da preispita svoje i iznese vrednosne atribute koje ima, ako mogu da se mere sa vrednostima ovog našeg plemenitog direktora škole, kojima smo sa poverenjem dali svoju decu u ruke. I ja zahvaljujuci Radisavu Milicu, to poverenje, nisam gubila, nego učvrstila. Naglašavam samo njemu od svih! Jer mnoga, mnogo, razočaranja sam doživela i od profesora i od pedagoga i od socijalnih službi, o nesavesnim psiholozima neću ni da govorim, jer za sve što su postavljeni da čuvaju i brane vrednosti u društvu, a posebno kod mladih, pred mojim očima su pokazali, sa žaljenjem vecima, kukavičluk, podanicku ili karijeristicku orijentaciju, gde su im po pravilu deca bila najmanje važna!

-Direktor „Šeste beogradske gimnazije", se bori za vrednosti! I bori za pravilan razvoj naše dece u ovim vremenima gde je OBRAZovanje, palo na najniže grane od kad znam za sebe! U celom svetu taj trend obaranja vrednosti se orvelovski obrušava i čitanje i učenje su vrednosti na kojima se i najobrazovaniji roditelji muce i neuspevaju da "namame" decu! Radisav Milić se bori protiv tih nakaza, i krvnika duše naše dece! Ljudi i Vi baš njega napadate! Nisam znala kada sam osetila prve radosne trzaje u stomaku, čekajući svoje prvo dete, a onda i drugo, da ce blagoslov roditeljstva i ta neshvatljiva radost nositi toliko iskušenja i toliko opasnosti na putu roditeljstva. Ni slutila nisam. Presedan od svih profesora i direktora -Danas, kada moj moja ćerka ima 16 godina i pogledam unazad, prisećam se iskustava u pokušaju da spasim i odnegujem njenu dušu, da je ohrabrim da vredi, da vrlinom stiže do svake pobede duha, da se može oslanjati u svojim traganjima na knjige, umetničke filmove velikih autora i snažnih poruka, našu veliku istoriji i duhovnost, na Crkvu i Boga, na sveće...Kada pogledam zaista sam u vrlini velikih ljudi tražila utočište da okrepim moju decu da poveruju da se samo duhom pobeđuje i da ce duh doneti sreću i radost življenja i svakog ostvarenja: kroz znanje, obrazovanje, pažljivo izabrane škole, dodatne aktivnosti, kao što su vaterpolo, ples, škole jezika, putovanja, škole jahanja i napor da poveruju i razviju svoje talente, ali ne da bi im svet se divio svet, nego da bi otkrivali vrata mudrosti i put do licne sreće. Nisam ih učila da je uspeh koje mase prepoznaju, ili novac, ili bilo kakvo društveno priznanje, dokaz vrednosti čoveka. Nego čisto srce i praktikovanje vrline, koje Bog nagrađuje! Zna moja ćerka da niko neće osvanuti na naslovnim stranama, (a ona je osvanjivala od 13. godine), po broju knjiga koje je pročitao! I dalje moja ćerka zna da je mnogo veća vrednost to što je pročitala knjige i da zbog toga vredi. A i Nemački Bild je pisao o njoj! Ali ona više vredi sebi što je pročitala toliko nemačkih pisaca! Jer ona čita zato što voli da čita! Ona zbog Kafkinog "Procesa" od uzbuđenja nije mogla da spava danima! Kako mi kao roditelji, neretko, zahvaljujući medijima i ukupnoj snažnoj globalnoj agendi za ubijanje svake kreativnosti i mašte u deci, lično ostvarenje i slobodu duha, imati autoritet i poštovanje za direktora škole, gde se moja ćerka i ja u savršenom saglasju glavno kažemo da je Radisav Milić jedinstven primer, koji u moru podaničkih profesora, pravi razliku i veru u obrazovni sistem i gde uživa i moje i poverenje moje ćerke i njenog oca i da je presedan od svih profesora i direktora škola, koje smo ikada upoznale, zapanjena sam i zgrožena, napadima na takvog coveka.

-Toliko puta sam bivala i ta moja deca zajedno samnom razocarani u svet oko nas. Shvatili smo i zajedno zaključili da su Turci janičari, bili mnogo manje lukavi kada su uzimali danak u krvi. Bilo je savršeno jasno ko je dželat, a ko žrtva! Otimali su decu, sa vrata, ulazili u kuće, potpuno hladni za vapaje majki, pakovali ih odvodili u daljinu, neke vraćali i kao Vezire, obučne u skupe odore, sa svim blagom i počastima, samo sa obrisanim secanjem i duhom iz koga su potekli. U odnosu na okolnosti ovog našeg vremena, jer kad bi Turci decu našu odvodili, oni su ih i hranili i oblačili i provodili sa njima život, kao da su njhovi. Ali brisanje duha i sećanja je bio i ostao zločin. Plemenita misija -Danas, mi roditelji, hranimo i oblačimo našu decu, vodimo na razne obrazovne dodatne aktivnosti i volimo ih kako nismo znali da je moguće voleti. Od svih potraga sa smislom, sve su svele na dane u porodilištu i donose mi u ruke moje dete...Ništa nikada pre, ni posle mi nije bilo radosnije, svetije i snažnije svedočanstvo o večnosti! Ali danas, niko ne dođe pošteno na naša vrata nas roditelja i otime nam decu iz ruke, bezdušno ih odvodeci u nepoznato! Danas, zločin je mnogo perfidniji, lukaviji i suroviji! Danas nam otimaju decu iz ruke, kreiraju sadržaje koji decu navode da jedni druge ubijaju. Danas nije jasno ko je dželat, a ko žrtva! Oni prosvetni radnici koji se bore protiv toga za mene su heroji našeg vremena! Zajedno sa roditeljima i decom!

- Turčin janičar je bio zlikovac i činio zločin. Danas je zločin i sakriven i nekažnjen. I opet, moram biti iskrena, naiđete na jednog čoveka u plemenitoj misiji prosvećivanja i obrazovanja naše dece i neko ga ovako opisuje u medijima i traži njegovu ostavku i to na takav način, hajkom i neistinama! I onda se osuje neistinita, hajkačka i zla, argumentima neutemeljena kampanja, da jednog čestitog i vrednog diretkora čuvene gimnazije u Beogradu, napadnu, obeščaste i samo prosipanjem njegovog imena u medije, dovedu u pitanje?! Pa i Petra Kočica, velikog, velikog našeg pisca, su do ludnice doterali! Da li danas pamtimo te što su ga do ludnice doveli ili se klanjamo njegovoj veličini?!

-Stari je trik medijskih zlih čarobnjaka, koji znaju i veruju da hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Ali ja taj trik znam! I zahvaljujuci Svetom Savi, nikada na taj trik nasesti necu. Svaki put kad cujem laž, hiljadu puta ću ponoviti istinu! Pa da vidimo ko je jaci: Laži ili istina! Sramota je! A za mene obeshrabrenje da se retki bastion vrednosti baš za OBRAZovanje, baš za našu decu i baš u ovakvom trenutku, kada ne možemo da se oporavimo niti prežalimo događaj u kome je dete ubilo decu, i to baš u školi, ovako mučki napada BORAC za OBRAZovanje i tu našu decu. Molim Vas da podržite ISTINU, koja je ISTINA o iskustvu jedne porodice i nadarenog deteta, koji zdušno i iskreno znaju da je ključno za razvoj naše cerke doprineo baš gospodin Radisav Milić i da je učinio sve, da i naša ćerka poveruje u to! (Podaci o autorima pisma poznati su redakciji Kurira).

Kurirlr.rs