Pik virusa, koji već duže vreme pune ambulante u Srbiji, tek se očekuje, a rast će biti primetan već nakon nekoliko dana po povratku dece u školske klupe, s obzirom na to da je inkubacija kod svih trenutnih respiratornih infekcija kratka.
Govori se i da je u našoj zemlji u toku tridemija, međutim dr Slavica Maris, načelnik Jedinice za zarazne bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu objašnjava da je ovo više od tridemije, jer je više bolesti u opticaju, a ona izdvaja 4 kao najdominantnije.
Pored gripa, odnosno oboljenja sličnih gripu, korone, i velikog kašlja, ona izdvaja i respiratorni sinicijalni virus (RSV), koji se vezuje za decu do dve godine, a koji je, međutim, prethodnih dana u Beogradu registrovan i kod starijih od 65 godina, kao i kod tinejdžera.
Dr Maris, upoređujući prvu i drugu nedelju januara, kaže da se u poslednjoj sedmici beleži povećanje obolenja sličnih gripu, a da je sa druge strane pad akutnih respiratornih virusa. Navodi da su brojke stabilne, i da se ne dešava ništa što nije uobičajeno za ovo doba godine.
- Po pitanju aktuelne epidemiološke situacije u vezi akutnih respiratornih infekcija i sumnje na grip u Beogradu, tokom prethodne nedelje, u periodu od 8. do 14. januara ukupno je registrovano 13.871 obolela osoba sa akutnom respiratornom infekcijom, i 531 sa oboljenjem sličnim gripu. Kod oboljenja sličnih gripu je uočeno povećanje u odnosu na prvu nedelju januara za 10,2 odsto, a kod akutnih respiratornih infekcija beleži se smanjenje za 9.7 odsto. Sve ove infekcije, odnosno u oboljenja slična gripu, koja su povećana za 10,2 odsto, mogu se svrstati infekcije koje su uzrokovane drugim virusima koji trenutno vladaju kod nas, a koji su prisutni u Beogradu. To su respiratorni sinicijalni virus (RSV), adenovirus, rinovirus, virus parainfluence, metapneumo virus i virusi prehlade, a to je korona virus tip 1 - objašnjava dr Maris.
Prema njenim rečima, tokom prethodne nedelje, bilo je dosta potvrđenih slučajeva obolevanja od oboljenja koja su slična gripu.
- Tokom prethodne nedelje na teritoriji Beograda u 8 uzoraka je potvrđeno prisustvo gripa i to u 5 briseva virusa tipa AH1, u 2 briseva virusa gripa A netipizirani, u jednom brisu subtip AH3. I dalje na teritoriji Beograda nemamo izolovan grip tip B, ali u Srbiji ga imamo. Kada govorimo o infekciji izazvanoj SARS-CoV-2 virusom, odnosno koronom, u prethodnoj nedelji, u odnosu na prvu nedelju januara, uočeno je značajno smanjenje broja novoregistrovanih slučajeva obolevanja od korone za 51,6 procenata. Tako da je prethodne nedelje na teritoriji Beograda ukupno 220 novootkrivenih potvrđenih slučajeva, a u prvoj nedelji januara 455. Ovo je znatno manji broj obolelih u odnosu na kraj novembra ili početak decembra, kada smo imali na nedeljnom nivou na teritoriji Beograda i oko 1.600 obolelih - navodi dr Maris.
Dodaje da je više razloga uticalo na smanjenje broja obolelih - raspust koji još traje, zatim to što je puno građana otputovalo van zemlje, a i nema toliko druženja u kolektivima.
Rast sa završetkom raspusta
S povratkom đaka u školske klupe, situacija će se promeniti.
- Očekujemo pik, ne samo kovida, već i ostalih akutnih respiratornih infekcija od narednih nekoliko nedelja kada se deca vrate u školske klupe. Ovo je uobičajeni period kada se javljaju akutne respiratorne infekcije, ove brojke apsolutno nisu alarmantne, one su stabilne. Svake godine u ovom periodu se registruju ove infekcije. Tako da, zaista, nema razloga da se paniči, već treba da se pridržavamo svih mera, da smanjimo rizik od prenošenja ovih infekcija.
- S obzirom na to da se sve akutne respiratorne infekcije prenose kapljicama, koje se izbacuju glasnim govorom, kijanjem, kašljanjem, direktnim kontaktom i preko kontaminiranih zaraženih predmeta, preko radnih površina ali i preko ruku. Ukoliko imamo na rukama uzročnike ovih infekcija, kada diramo nos, usta, oči, možemo i na taj način preneti ovu infekciju. U ovom periodu je i preporuka da jačamo imunitet zdravom i pravilnom ishranom, dovoljnim unošenje vitamina i minerala. Ja preferiram sveže voće i povrće, ne toliko suplemente, ali, naravno, svako od nas zna kako je navikao i kako je njemu najbolje.
- I, potrebno je dovoljno sna, taj odmor je veoma važan. Potrebna je i fizička aktivnost. Evo, sad imamo, ipak, bolje vreme, te treba što više provoditi napolju na otvorenom prostoru a izbegavati boravak u zatvorenim prostorima gde ima veći broj ljudi jer je veći rizik od širenja ovih infekcija. Apsolutno treba izbegavati kontakt sa osobama koje su obolele, koje imaju neke simptome akutnih respiratornih infekcija. Neophodno je što češće pranje ruku, naročito nakon respiratorne higijene, znači tokom kašljanja, kijanja staviti maramicu preko usta i tu maramicu odmah odložiti u kantu, nikako držati po rukama ili stavljati na sto, ili na neke druge površine koje možemo i na taj način kontminirati prostor - objašnjava sagovornica.
Svakog dana novi oboleli od velikog kašlja
Kaže da je veliki kašalj i dalje aktuelan, da se svakog dana registruju novi slučajevi obolevanja.
- Zaključno sa prošlom nedeljom, ukupno je na teritoriji Beograda, od juna meseca prošle godine do 14. januara ove godine, registrovano 556 slučajeva obolevanja od velikog kašlja. 68,7 odsto je kompletno vakcinisano, nevakcinisanih je bilo 7 odsto, nepotpuno vakcinisanih nešto manje od 6, a nepoznati status je imalo 18 odsto. Ako govorimo o uzrasnoj grupi koja je najviše zastupljena među obolelima od velikog kašlja, to su tinejdžeri uzrasta od 10 do 19 godina i oni čine 70 odsto svih obolelih. Ovi najmlađi, od 0 do 4 godine, čine 10 odsto obolelih, uzrast od 5 do 9 godina 6 odsto, a stariji od 20 godina 14 odsto. Oboljenje je registrovano u svim opštinama na teritoriji Beograda, ali najviše na teritoriji opštine Zemun - oko 23,6 odsto svih novootkrivenih obolelih. Zatim sa opštine Voždovac, a zatim slede opština Čukarica, Zvezdara i Palilula. To su opštine sa najvećim brojem registrovanih obolelih od velikog kašlja - kaže dr Maris.
Da li je grip nadvladao korona virus?
Na pitanje da li je grip nadvladao korona virus ove sezone ili nam se samo tako čini dr Maris kaže da se ne može tako reći. Napominje da, da bismo rekli da je epidemija gripa u Beogradu, treba da bude preko 1.000 obolelih od oboljenja sličnih gripu na nedeljnom nivou, a sada je upola manje.
- Prošle nedelje smo imali 531 osobu obolelu od oboljenja sličnih gripu. Nisu svi laboratorijski potvrđeni. Rekla sam da smo imali 8 laboratorijski potvrđena slučaja obolevanja od gripa prošle nedelje. I oni su u ovih 531, ali tu imamo i druge viruse. Da bismo rekli da je epidemija gripa na teritoriju Beograda, ova brojka na nedeljnom nivou treba da bude preko 1.000. Vidite, mi imamo, zaista, upola od tog broja.
- Ono što nam odskače od svega toga, to je pertusis, odnosno veliki kašalj, koji godinama unazad nismo imali u ovolikom broju, naročito ne u epidemijskoj formi kao što sada registrujemo. I, sada je sve pomešano. Imamo respiratorne viruse, ne samo kovid, već i grip, i respiratorni sinicijalni virus, koji se jako često izoluje i koji se uglavnom vezuje za obolevanje dece uzrasta do dve godine, ali se on sreće i kod starijih. Tokom prošle nedelje izolovali smo ovaj virus i kod starijih od 65 godina, i kod dece tinejdžera. Znači, on je rasprostranjen. Samo je pitanje koliko često se testiramo na sve ove ostale viruse. Najčešće se testiramo na grip zbog dostupnosti tih testova. Najviše podataka imamo za grip i tačno možemo da kažemo koji je taj broj novodijagnostikovanih u toku te nedelje - objašnjava dr Slavica Maris.
NE PROPUSTITE
S obzirom na sve, dr Maris kaže da mi nemamo tridemiju, već više bolesti.
- Ako bih trebala da izdvojim koje su te bolesti, to je ako gledamo od virusa - kovid, grip, respiratorni sinicijalni i od bakterijske to je pertusis - kaže i pojašnjava šta nas čeka sa povratkom dece u školu:
- Samo vraćanje u školske klupe, u kolektive, povećava rizik od širenja ovih infekcija, tako da očekujemo porast broja obolelih u nekom narednom periodu, s obzirom na inkubaciju, koja je kratka i koja za većinu ovih akutnih respiratornih bolesti iznosi od 1 do 3 dana. Da li će to biti odmah na početku sledeće nedelje ili druge nedelje od povratka u škole, videćemo, ali svakako je pik javljanja i gripa i akutnih respiratornih krajem januara i početkom februara. Tako da očekujemo porast broja obolelih.
Grip se razlikuje
Sve infekcije su slične, pa je jako teško na osnovu prvih simptoma bolesti odrediti o kom virusu je reč. Prema rečima dr Maris, jedino se grip razlikuje.
- On počinje naglo i jednostavno nas obori sa nogu. Ostali simptomi su isti, uglavnom i za veliki kašalj. Kod njega su prvi simptomi u tom prvom katarlnom stadijumu jako slični prehladi - kijanje, curenje iz nosa, bol u grlu, blagi kašalj, može se javiti povišena temperatura. Na osnovu tih simptoma ne možemo reći da li je veliki kašalj ili je neki drugi virus, ali možemo reći ako kašalj traje duže od dve nedelje, i ako imamo napade kašlja koji se pogoršavaju naročito noću, i koji mogu biti praćeni zacenjivanjem. To je znak da se, bez obzira na to što nemamo laboratorijsku dijagnostiku, moramo obratiti lekaru i uključiti antibiotike, jer se veliki kašalj, ako bakterijska infekcija leči antibioticima - podseća dr Maris.
Kaže da još nije kasno za vakcinaciju protiv virusa gripa, i podseća da nakon vakcinacije mora proći minimum dve nedelje da bi se stvorila zaštita, te da je u tom periodu neophodno čuvati se od respiratornih infekcija.
- Kada govorimo o pertusisu, komponenta za veliki kašalj je u programu obavezne vakcinacije. Ona je u sklopu petovalentne vakcine. Vakcinacijom su obuhvaćena deca uzrasta od dva meseca. Vakcina ide u tri doze sa razmakom od minimum četiri nedelje. Prva revakcinacija ide nakon godinu dana od kompletne vakcinacije, odnosno u drugoj godini života. A druga revakcinacija je kod dece pred polazak u školu. Oni koji nisu vakcinisani treba da započnu sa vakcinacijom, a oni koji su započeli samo da nastave.
- Da napomenem da vakcina za pertusis nema doživotno već ograničeno dejstvo, štiti od 5 do 10 godina. Zato imamo i najveći procenat obolele dece i tinejdžera, jer su nju deca u najvećem procenatu primila upravo u drugoj godini života. Tek od prošle godine je uvedena druga revakcinacija protiv komponente pertusisa pred polazak u školu - rekla je dr Maris.
Za kraj, skreće pažnju da u dečijim kolektivima trenutno ima jako puno varičele i da je veliki broj epidemija u predškolskim ustanovama zbog nje, a da ona puno obara imunitet, pa se lako dobiju i druge infekcije.
- Varičela baš puno obara imunitet. Potrebno je dosta vremena za oporavak.
(Kurir.rs/Telegraf)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
