Stare, sočne sorte zamenjene su novim, hibridnim, bezukusnim, koje daju mnogo veći prinos, lakše se transportuju i na njima je daleko veća zarada
Sočan, ukusan i mirisan paradajz, kakvog se sećamo iz detinjstva, postao je nedostižni san, a razlog tome je suluda trka za profitom proizvođača, kojima nije bitan kvalitet već samo da namaknu što više para!
Današnji paradajz je veći, čvršći, identičnog oblika i ima ukus - plastike. Razlog tome je, kako objašnjavaju stručnjaci, to što su stare, ukusne sorte zamenjene onim koje daju i nekoliko puta veći prinos.
Bere se nezreo
- Današnji hibridi daju neverovatne prinose, te ukoliko bi poljoprivrednik želeo da gaji stare vrste i ostvaruje isti profit, morao bi da ga prodaje i tri puta skuplje, a to nije u interesu ni potrošača ni proizvođača - objašnjava Đorđe Moravčević, profesor na Katedri za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Prednost „modernih“ vrsta paradajza je i to, kako kaže Moravčević, što su lakši za transport i čuvanje.
- Ovaj paradajz odloženo zri i bere se dok još nije sazreo. Nekada su mogli da stoje u skladištu ili na tezgi tek nekoliko dana, a danas mogu i po nekoliko nedelja. U zapadnoj Evropi u prodaji nećete nigde naći crveni paradajz, jer ljudi nemaju vremena da svaki dan idu na pijacu - objašnjava Moravčević.
Ipak, ističe, za ukusno povrće najvažnije je da se dobro hrani i navodnjava. Takođe dodaje da masovno uzgajanje novih sorti, koje su prema mišljenju mnogih neukusne, nije fenomen tipičan samo za paradajz:
Ne može i jare i pare
- Nove sorte graška i boranije zamenile su stare jer mogu mašinski da se beru, dok su nove sorte paprike prilagođene pravljenju ajvara. Na kraju krajeva, sve se svodi na ekonomiju.
NE PROPUSTITE
Njegov kolega s Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, agroekonomista, kaže da „ne možemo imati i jare i pare“, te da je u ovom slučaju žrtvovan ukus:
- Na novim sortama je mnogo veća zarada, a na kraju krajeva, ekonomski razlozi su najbitniji svima.
Ružica Kantar
Goran Papović
SVE VIŠE GUBIMO ONO ŠTO VALJA
Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da su neukusne sorte paradajza, zahvaljujući uvozničkom lobiju, ušle u našu zemlju mahom iz Holandije, ali da, srećom, širom Srbije još uvek postoje domaćinstva koja su zadržala stara semena i stare tehnologije gajenja.
- Biće još gore kako se budemo bližili ulasku u EU, koja propisima zabranjuje autohtone sorte i teži da standardizuje povrće. Moramo se truditi da sačuvamo ono što valja.
Miladin Ševarlić
KORISTE ZABRANJENE PREPARATE
Ševarlić navodi da je veći problem od toga što je paradajz izgubio ukus to što pojedini alavi proizvođači koriste i nedozvoljena hemijska sredstva kako bi što pre sazreo.
- Kako bi paradajz brže sazreo, koriste se i zabranjeni biljni regulatori poput etrela i drugih preparata iz te grupe. To dovodi do ubrzanog dobijanja crvene boje, ali ne i do sazrevanja, pa tako paradajz samo izgleda lepo, iako je u stvari još zelen i nije ukusan. Problem takođe može biti preterano prskanje pesticidima, kao i nepoštovanje karence.
NE PROPUSTITE
