Prema podacima NBS, štednja u bankama je stabilna uprkos niskim kamatnim stopama. Štednja u bankama se pokazala kao pouzdan način čuvanja novca, koji nosi jako mali rizik. Shodno tome, veliki broj gradjana i dalje najveći deo svoje uštedjevine čuva bankama.
Štednja je prethodnih godina donosila odredjenu dobit gradjanima. Minusna vrednost Euribora dovela je do toga, da referentne kamatne stope budu jako niske. Narodnim jezikom rečeno, desilo se da banke ne znaju šta će sa svojim novcem. To je dovelo do poremećaja na finansijskim tržištima širom sveta,odnosno do takozvanog investicionog autizma, kod velikih investitora i gradjana koji imaju visak kapitala. Postavilo se pitanje gde uložiti novac, a da se on ne izgubi.
Niske kamatne stope uticale su na pojačanu tražnju za nekretninama, što je posledično dovelo do povećanja njihove cene. To je izazvalo dodatnu konfuziju u glavama ulagača. Poceli su razmišljati da li je pravi trenutak za kupovinu nepokretnosti, plašeci se da ih ne preplate. Jedan broj ulagača ostao je veran nekretninama, a osetan broj ulagača se preusmerio prema zlatu, rukovodeći se odsustvom PDV-a prilikom kupovine i godišnjeg poreza na imovinu, a ni mesečnih računa za komunalije.
Svaka nekretnina koja nije izdata pravi mesečni i kumulativno godišnji minus svom vlasniku. Svetski stručnjaci savetuju da je u turbulentnim vremenima zlato ponajbolje rešenje. Ono čuva vrednost glavnice novca sigurno i stabilno.
Odredjen broj stručnjaka smatra da je vrednost zlata potcenjena u odnosu na vrednost dolara i sirove nafte, napominjuci da vodeće svetske valute sve vise gube svoju suštinsku vrednost, računajući da se kupovna moć valuta iz dana u dan smanjuje. Isti napominju da je vrednost jedne unce zlata 2000. godine bila 400 US $ a trenutna vrednost je 1300$.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
