Bio je to deo nemačkog zlata, koje Nemačka centralna banka tamo čuva od završetka Drugog svetskog rata, kao i mnoge druge države. U nekoliko etapa, Nemačka je pre nekog vremena podigla 300 tona zlata.
Ovo je priča za javnost, a kako je povraćaj stvarno tekao, banke i danas čuvaju u strogoj tajnosti. Od tada teoretičari zavere sumnjaju u to da se ovde, 60 metara ispod američke berzanske četvrti, zaista krije najveće skladište zlata na svetu, kao što se hvali Fed: 500.000 zlatnih poluga u vrednosti od 260 milijardi dolara. Oni su ubeđeni da je u pitanju predstava za javnost.
"Osim zaposlenih, niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da je zlato zaista tamo", rekao je analitičar Ronan Menli, istakavši da Federalne rezerve, otkako postoje, nikada nisu pružile dokaze o postojanju trezora.
Mnogi posetioci su imali priliku da vide zlatne poluge u bunkeru, ali sa bezbedne udaljenosti. "Šta ako su to samo kopije?", skeptični su kritičari.
Nemački novinari posetili su trezor u Liberti stritu u nadi da će saznati nešto više. Sumnje podstiče i sama logistika: kako je 300 tona zlata moglo da se prebaci iz Njujorka za Frankfurt?
Predusretiljiva domaćica iz Federalni rezervi, koja je želela da ostane anonimna, zahtevala je od novinara da ne koriste telefone i ne prave skice.
Dozvolila je samo beleške u rukopisu. Na pomenuto pitanje nije bila u stanju da pruži odgovor.
"Utvrđenje" Saveznih rezervi u Njujorku obuhvata ceo blok. Ima 19 spratova, od kojih pet ispod zemlje. Najdublja prostorija, do koje se stiže tesnim liftom, liči na atomsko sklonište. Temelji su 15 metara ispod nivoa mora. Kada se 11. septembra 2001. srušio Svetski trgovinski centar tri ulice dalje, ovde ništa nisu osetili, objasnila je domaćica.
Zidovi su debeli oko jedan metar, vrata trezora visoka skoro tri metra. Imaju čelični ram od 140 tona i cilindar od 90 tona. Vrata se automatski hermetički zatvaraju, tako da osoba koja ostane unutra ima dovoljno kiseonika da preživi 72 sata.
Trezor liči na zatvor: 122 ćelije označene rednim brojevima, od kojih svaka ima katanac, dve šifrovane brave i pečat. Većina je prazna, osim prve, koja nosi broj 86; tu se čuvaju poluge za prikazivanje, prema podacima Feda, ima ih 5.160.
Na pitanje čije su, nije bilo komentara, ali su novinari zato saznali da je u najstarijoj poluzi uklesana 1914. godina i da su u internoj bolnici Saveznih rezervih zbrinuti povređeni posle napada 11. septembra.
Dvadeset osam vlada i međunarodnih rezervi koriste trezor za čuvanje zlata, ali je nemačka centralna banka tek 2013. objavila da se okvirno 70 odsto njenih rezervi nalazi u inostranstvu: u Parizu i Njujorku.
Delimični povraćaj trajao je godinama i završen je 2016, što je Bundesbanka u Frankfurtu potvrdila tek u avgustu prošle godine. Zlato je vraćeno u Frankfurt, a zatim je deo količine pretopljen u Švajcarskoj. U Njujorku je navodno ostalo 1.236 tona.
Većina klijenata Feda ostaju anonimni, baš kao i poreklo novca. Savezne rezerve su 1943. prebacile zlato iz okupirane Evrope u nacistima prijateljsku Argentinu u vrednosti od minimum 61 milion dolara.
Kasnije su istopili stotine poluga zlata koje su ukrali nacisti, a u kojima su bili ugravirani kukasti krstovi. Navodno nisu znali da je deo tog zlata pripadao Jevrejima.
Kurir.rs/Spiegel.de
Foto: Printscreen Youtube/Jean K
NE PROPUSTITE
