Najnovije vesti

OVA BILJKA NA SLICI DONOSI ZARADU OD 5.000 EVRA! Rađa više od grožđa, slična je cena a ulaganja su manja...
Ilustracija, Foto: Profimedia

voće budućnosti

OVA BILJKA NA SLICI DONOSI ZARADU OD 5.000 EVRA! Rađa više od grožđa, slična je cena a ulaganja su manja...

Biznis

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćki naših poljoprivrednika, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a ulaganja su manja.

 

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji.

 

Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom "hazberg".

 

Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno na oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje.

 

Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.

 

"Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđa, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja. Lako se umnožava, a nema ni mnogo posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa", kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.

 

Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međunarodni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova.

 

Na našem tržištu tražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.

 

"Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambrenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode, koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambrenoj industriji, zova je dobila dodatno na zanačaju, jer služi i za farbanje", dodaje Šerfeze.

 

Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost, kaže Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove.

 

"Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj", kaže Ognjanov.

 

Kurir.rs/Blic

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...