"Danas imam taj ćup u zemlji, ali on nije ni delić moje sreće": Mudar starac ispričao svešteniku priču o zlatu i otkrio šta je vrednije od svakog bogatstva
Istinita životna priča jednog čoveka pokazuje kako se pogled na sreću i bogatstvo menja kroz godine. Ono što je nekada delovalo kao najveći san, danas ima sasvim drugačije značenje.
Kako navodi sveštenik Bojan Krstanović, tokom razgovora sa svojim parohijanom čuo je ispovest koja ga je podstakla da je zapiše i podeli sa vernicima.
- Svratim juče kod mog parohijana da malo razgovorimo. Stariji i mudar čovek. Pričamo o svemu. Želeći da me pouči svojim iskustvom on mi ispriča jednu neobičnu priču sa neverovatnom poukom. Priča ide ovako nekako: "Oče Bojane, ja sam odrastao u teškoj sirotinji. Muka i nemaština. Ja, već momčić koji shvata život, teško sam podnosio takvu situaciju. Izlaza nije bilo ni na vidiku - napisao je, pa dodao:
Maštao o ćupu sa zlatom
- Ja sam svaki trenutak slobodnog vremena koristio da maštam o tome kako ću naći ćup zlata i kako će on da riješi sve moje probleme. Ta mašta me je toliko porobila da je to postalo sastavni deo moga života. Kad god se u dvorištu nešto kopalo ja sam se nadao ćupu. Kad se nešto rušilo ja sam se, u ruševinama, nadao ćupu.
Vremenom je i sam počeo da ga traži.
- No, dođoh u godine da mogu sam da zarađujem. Počeh. Puno sam radio. Baš puno.
Radio sam i štedeo. Oženih vrednu ženu. Vredna i štedljiva. Zajedno smo radili, štedeli, napredovali u svemu, a najviše u ljubavi - ispričao je ovaj parohijan ocu Bojanu,
Zaradili su novac.
Rešio da kupi zlato
- Međutim, kada je bila ona velika ekonomska kriza ja sam se malo uplašio da nam sve ne propadne. Nisam hteo da kupim nekretninu a nisam znao ni šta da radim. Posavetujem se sa jednim pametnim čovekom i on mi reče da novac uložim u zlato jer to ne propada. Ja to i uradim. Kupim zlato, upakujem u odgovarajuću kutiju i zakopam u zemlju. Zamisli oče.
Drugi dan se budim sa znanjem da na mom imanju ima ćup zlata. Konačno imam ćup zlata! Ne onaj o kojem sam maštao nego onaj koji sam zaradio i zakopao.
No, hoću ovo da ti kažem. Ceo život sam maštao o ćupu kao nečemu što će me učiniti srećnim. Evo, danas imam to ali to nije ni najmanji delić moje sreće.
Iznad svega vera u Boga
Njegova sreća su, kako navodi, njegova supruga, deca, unučad, pošten rad, trud i borba.
- Svi dobri ljudi koji nas oktužuju. Naravno, iznad svega vera u Boga. Veruj oče i ova kafa sa tobom mi je danas draža i vrednija od tog ćupa. A ćup... neka ga u zemlji. Ako Bog da neće nam ni trebati." Eto tako. Završi moj parohijan tu priču sa željom da mi prenese svoj doživljaj pravih vrednosti. Još mi i dozvoli da ovo napišem i podelim. Ja nemam šta da dodam osim onih čuvenih reči Vladete Jerotića da čovek ako mašta i stvara, da je to odlično a ako samo mašta a ne stvara vrlo brzo mora kod psihijatra na lečenje - naveo je sveštenik Bojan i dodao:
- Rad i trud će nam pomoći a ne maštarenje u lenjosti. U tom radu i trudu ćemo naći našu sreću, ne u ćupu. Možda bi ipak bilo najbolje da svo zlato ostane u zemlji a da našu sreću čine prave vrednosti... da njima težimo, da njih želimo, da se za njih trudimo...
