Zbog ove greške Srbi leti masovno završavaju kod lekara: Žale se na ukočenost, glavobolje i nešto još gore, a uzrok je isti
Iako nas očekuje kratkotrajno osveženje, meteorolozi već od sredine jula najavljuju novi toplotni talas, zbog čega će klima-uređaji ponovo raditi punom parom. Međutim, mnogi zaboravljaju da klima, osim što je spas u vrelim danima, može da izazove brojne zdravstvene probleme ukoliko se nepravilno koristi ili ne održava redovno.
Lekari upozoravaju da se tokom leta sve više građana javlja zbog glavobolje, respiratornih infekcija, temperature, ukočenosti, bolova u vratu, kičmi i zglobovima, pa čak i upale uva i pluća, a zajednički uzrok ovih tegoba često je upravo klima-uređaj.
Prim. dr Biserka Obradović, specijalista opšte medicine, upozorava da ovaj uređaj nosi brojne rizike po zdravlje.
Leglo bakterija
- Uređaji se moraju servisirati redovno. Unutrašnji aparat možemo i sami čistiti i sterilisati dva do tri puta mesečno tokom leta, dok se spoljašnja jedinica servisira jednom ili dva puta godišnje, u zavisnosti od toga da li se koristi i zimi. Klima-uređaji su leglo buđi, gljivica i bakterija, posebno legionele, koja može izazvati upalu pluća - ističe dr Obradović i dodaje da nepravilno korišćenje takođe narušava zdravlje:
- Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne sme da bude veća od pet do deset stepeni. Kada su napolju tropske vrućine, u prostoriji ne bi trebalo da bude manje od 24 do 25 stepeni. Važno je imati termometar i kod kuće i u kancelariji kako bismo pravilno podesili temperaturu. U suprotnom možemo očekivati epidemiju upala uva, pluća, glavobolja i ukočenosti.
Doktorka kaže da su posledice nepravilnog korišćenja klima-uređaja već vidljive u ordinacijama.
- Već imamo veliki broj pacijenata sa ovim simptomima. Niska temperatura izaziva upalu mišića, bolove u zglobovima i kostima, a ako hladan vazduh duva direktno u telo, mogu se javiti ukočen vrat, bolovi duž cele kičme, glavobolja i upala uva. U narodu postoji izraz "grip od klime". To su tegobe koje nastaju kada iz pregrejane sredine naglo uđemo u rashlađenu prostoriju. To je isto kao kada bismo s plaže bez pripreme skočili u ledenu vodu. Organizam mora postepeno da se prilagodi nižoj temperaturi - objašnjava ona.
Ništa manje opasno nije ni izlaziti iz ohlađene prostorije napolje. Zato je više nego važan oprez u obe situacije.
Osim toga, klima isušuje vazduh, pa dodatne tegobe imaju osobe koje nose kontaktna sočiva, ali i svi koji duže borave u klimatizovanim prostorijama.
- Suv vazduh dovodi do suvoće očiju, iritacije grla, osećaja grebanja i dehidratacije. Zato klima ne bi trebalo da radi celu noć ukoliko se nalazi u spavaćoj sobi. Mnogo je bolje da se prostor rashladi prirodno, provetravanjem tokom noći, a ujutru spuste roletne kako bi se zadržala svežina. Kada već koristimo klimu, treba je podesiti da duva ka plafonu, a ne direktno u ljude. Takođe, nije preporučljivo ostavljati uređaj uključen kada nikoga nema kod kuće zbog mogućnosti izbijanja požara, iako pojedini serviseri navode da noviji uređaji mogu neprekidno da održavaju temperaturu od oko 25 stepeni - zaključuje dr Obradović.
Kako pravilno koristiti klima-uređaj
- Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne sme da bude veća od pet do deset stepeni
- Kada su napolju tropske vrućine, klimu podesite na 24-25 stepeni, a ne na najnižu temperaturu
- Ne dozvolite da hladan vazduh duva direktno u lice ili telo, usmerite ga ka plafonu
- Redovno čistite filtere i unutrašnju jedinicu dva do tri puta mesečno tokom leta
- Spoljašnju jedinicu servisirajte jednom do dva puta godišnje, u zavisnosti od korišćenja
- Ne ostavljajte klimu da radi cele noći u spavaćoj sobi
- Izbegavajte nagli prelazak iz velike vrućine u previše rashlađenu prostoriju kako biste sprečili temperaturni šok organizma
