"Ne brini, majko. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša": Vladimir (19), heroj sa Košara, pao u zasedu Agima Ramadanija - mučki ga ubili teroristi OVK
- Vladimir Radoičić, 19-godišnji vojnik iz Niša, otišao je na Košare i porodici rekao da je na obuci pored grada. Dan pre pogibije poručio je majci da se ne brine ako se ne javi nekoliko dana.
- Sa još četvoricom vojnika krenuo je u prvu graničnu patrolu 30. septembra 1998, kada su ih iz zasede ubili pripadnici OVK iz grupe Agima Ramadanija.
- Njegova majka Lozanka godinama je tragala za istinom i nakon snimka napada 2007. posvetila je život borbi da odgovorni budu pronađeni i kažnjeni.
Vladimira i njegove drugove su na današnji dan 1998. godine ubili iz zasede teroristi OVK iz grupe Agima Ramadanija.
Među prvim žrtvama OVK bio je Vladimir Radoičić. Zajedno sa njim tog 30. septembra 1998. godine, kada Srbija još nije bila zvanično u ratu i šest meseci pred početak agresije NATO na našu zemlju, pali su su vojnici na odsluženju vojnog roka Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović. Ubili su ih mučki, iz zasede, pripadnici terorističke grupe Agima Ramadanija, koja je ceo masakr snimala.
Vladimir je po završetku osnovne škole upisao je zanat za automehaničara. Zavoleo je motore i oni su postali njegova preokupacija i strast. Pored škole veliku pažnju je poklanjao i porodici. Posebno je voleo sestru Jelenu koja je bila 5 godina mlađa. Ona je rođena kao treće dete, zahvaljujući Vladimiru, koji je pored, mlađeg brata, želeo da ima i sestru sa kojom se slagao kao da su jedno.
U vojsku otišao sa 19 godina
Vladimirovi roditelji su decu očuvali i iškolovali kako su znali i umeli. Majka je radila u fabrici motora, a otac u trgovini.
Tako je bilo sve dok Vladimir nije završio školu i stasao za vojsku. U vojsku je otišao 23. juna 1998. godine, sa 19 godina. U međuvremenu je dobio poziv od strica, koji živi u Americi, da ode kod njega. Vladimir je to uporno odbijao, a glavna odluka je bila da neće da beži iz Srbije. Za njega Srbija je bila jedina zemlja gde je on mogao da živi.
U vojsku ja otišao u Niš VP 1410/3 rod izviđačko – diverzantski, i krajem juna cela junska klasa radi sprovođenja prvog dela obuke, premestila se u Valjevo.
Zakletvu je položio u Valjevu 11. jula 1998. godine i nastavio sa obukom koja je trajala do 15. septembra kada se njegova jedinica vratila opet u matičnu jedinicu u Nišu.
"To brdo bilo je Košare"
Po dolasku u Niš saopšteno im je da 28. septembra, zajedno sa celom jedinicom, odlaze na Košare. Ostatak jedinice činilo je 13 vojnika po ugovoru. Obuku je skratio general Momčilo Perišić, načelnik GŠ VJ u maju 1998. godine, samo što niko nije smeo da to i javno saopšti. Ova odluka vrlo je nerazumljiva.
Da li je neko od vojnika javio da ide na Košare ne znamo, ali Vladimir nije obavestio svoje najdraže. Rekao je da ide na neko brdo pored Niša, a to brdo je bilo Košare, karaula na jugoslovensko – albanskoj granici.
Karaula Košare, u NATO agresiji, postala je poprište najžešćih i najkrvavijih kopnenih borbi. Između jedinica Vojske Jugoslavije i takozvane OVK, albanski teroristi su uz snažnu vazdušnu podršku NATO-a bezuspešno pokušavali da tim pravcem prodru na Kosovo. Bilo je to "pakleno mesto". I pre zvaničnog početka rata.
Posle nešto više od dva meseca, prekomandovan je na karaulu Košare. Dan pre nego što je ubijen na albanskoj granici, majci je rekao: "Ne brini ako se ne javim narednih dana. Tu sam, na obuci na brdu pored Niša".
Tog jesenjeg dana krenuo je, s još četvoricom vojnika, u svoju prvu i poslednju graničnu patrolu. Skriveni u zasedi, pripadnici OVK, predvođeni Agimom Ramadanijem, čekali su ih od ranog jutra.
Lozanka Radoičić, majka Vladimira Radoičića, godinama je tragala za istinom o stradanju svog sina. Nakon što je 2007. došla do snimka akcije u kojoj je Vladimir stradao sa još četvoricom vojnika, svoj život posvetila je borbi da odgovorni budu pronađeni i kažnjeni. Preminula je 20. maja 2025. godine, a iza nje je ostala priča o majci koja se do poslednjeg dana borila za svog sina i druge vojnike stradale na Košarama.
Kurir/In4s.net
· Reaguj