BEOGRAD - Velika je konkurencija u samom vrhu liste zanimanja sa kojih se prerano odlazi u penziju. Zaposleni u zdravstvu su među najugroženijima, saglasni su stručnjaci.
U Sindikatu medicinskih sestara i tehničara upozoravaju da su od ispitanih 4.000 sestara, skoro trećina invalidi rada. Dragica Dašić iz tog sindikata kaže da su sestrama pridodati fizički poslovi u vezi sa invalidima iako im to ne pripada po obrazovanju.
"Konkretno, nose pacijente, vrlo teške. Pri tom, one same nisu sposobne to da rade i nema ko da im pomogne. Prenose krevete, natkasne, sve one fizičke poslove", navodi Dašić.
Vaspitači, negovateljice u domu za stare, profesionalni vozači, novinari - zanimanja su koja takođe imaju visok nivo stresa na poslu, ocenjuju u Institutu za medicinu rada.
Šalterski službenici i operateri u informativnom centru prvi su na udaru nezadovoljnih građana. Portparol EDB-a Aleksandra Alagić kaže da nema fizičkog zlostavljanja, ali da verbalnog i psihičkog ima u velikoj meri. "Teške su reči koje padnu kada su potrošači nezadovoljni. Ima jako dosta vređanja, ima ružnih reči, svega onoga što nije potrebno", navodi Alagić.
Stres je jedan od ključnih kriterijuma kada se odlučuje koliko je teško obavljati neki posao, ističu u Institutu za medicinu rada. Studija kojom predlažu beneficije za određena zanimanja u medicinskoj struci, kažu, čeka bolje finansijske dane. Dok se država ne zapita koliko ljudi stres odvede u invalidsku penziju, plaćaćemo mnogo više.Preventiva štedi novacDirektor Instituta za medicinu rada Aleksandar Milovanović kaže da će invalida biti više, da će ostali morati adekvatno da brinu o njima, i da stoga treba preventivno delovati.
"Zdrav radnik na zdravom radnom mestu. To je ono što je uspeh svake države. Jedan dinar u preventivi, štedi 16 dinara u kurativi. Kad država to bude shvatila bićemo bogatiji za mnogo i materijalnog i zdravog radno aktivnog stanovništva", ističe Milovanović.
Ni u PIO Fondu nemaju zvanične podatke o zanimanjima sa kojih se najčešće odlazi u invalidsku penziju. Uzroci su brojni: stres, povrede, dijagnoze, ili uslovi rada. Jedini kriterijum za penziju je koliko je neko sposoban da obavlja posao.
Direktor Sektora za medicinsko veštačenje PIO Fonda Aleksandar Milošević navodi da za razliku od 2002. godine, kada se radna sposobnost cenila prema poslu koji neko obavlja, Zakon od 2003. govori o potpunom gubitku radne sposobnosti, gde se radna sposobnost ne ceni prema poslu koji neko obavlja, već se ceni opšta radna sposobnost.
Osim što nema precizne statistike o tome koji je najčešći uzrok invalidskih penzija, nema podataka ni koliko je lažnih invalida u penziji. Činjenica je da je u prethodnoj godini bilo 17.500 zahteva za raniji prestanak rada zbog bolesti.
