BEOGRAD - Život nedostojan čoveka.Na desetak kilometara od centra Beograda, u naselju Vinča, stanuje Dragana Milovanović (42), koja se hrani i radi na deponiji kako bi ispunila najosnovnije životne potrebe za svoje dve petomesečne bebe, koje sama odgaja!Pelene na komadU tome joj pomažu Centar za socijalni rad, humanitarne organizacije i komšije, ali ona navodi da je izuzetno teško kad živiš od danas do sutra i kad ti je leglo zaraze glavni izvor prihoda.- Šta da vam kažem? Sve što vidite u ovoj kući nije moje. Nemam ni vodu, veš-mašinu, šporet, frižider... Od 7.500 dinara, koliko primam od socijalnog, većinu potrošim na sobu koju iznajmljujem i troškove za struju. Na deponiji na kojoj radim na reciklaži flaša za prikupljeni džak uspem da zaradim 400 dinara, a najviše što mogu da prikupim tokom jedne smene su dva džaka, to je 800 dinara - navodi ova obeshrabrena majka petomesečnih bliznakinja Marije i Marijane, za koje jedva uspe da odvoji novac za pelene, koje kupuje na komad.Ove devojčice kao da znaju da su im došli gosti, pa mirno leže na pohabanom krevetu i smeškaju se, dok Dragana demonstrira kako ih kupa u starom loncu, u vodi koju prethodno ugreje na „smederevcu“.Plaši se bolesti- Komad pelene plaćam 24 dinara. Pored toga, svakodnevno sam u obavezi da im kupujem mleko, pa se desi da meni ne ostane dovoljno za obrok. Zato zamrznutu hranu ili upotrebljive ostatke slatkiša često pronalazim na deponiji - priznaje ova namučena žena i naglašava da joj je najveća bojazan da ne donese neku bolest u dom, zbog čega hitno želi da nađe drugi posao.- Radila bih kao čistačica... Ma, sve bih uradila samo da mojoj deci bude bolje. Nadam se da će mi se ovo ostvariti, makar dok ne sredim papire za ostvarenje prava na dečji dodatak, kada ćemo napokon imati veća primanja - objašnjava ona na kraju.
Rodila ih u 42. godiniBEBE NAJBOLJE U PORODILIŠTU!Kako navodi Dragana Milovanović, njene petomesečne bliznakinje Marija i Marijana na rođenju su bile zdrave i među najnaprednijim bebama u porodilištu iako ih je rodila u 42. godini.- Sve vreme nam je dolazila patronažna sestra, koja je vodila računa o njihovom razvoju i zdravlju u prvim mesecima. Sad su već porasle, pa se sama snalazim. Samo mi je žao što nisam u mogućnosti da im pokupujem sve što bih želela - objašnjava Dragana.
