BERLIN - Nemačka vlada usvojila je danas zakon kojim se Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija definišu kao "bezbedne zemlje porekla" čime se omogućava brže razmatranje zahteva za azil i lakše proterivanje građana ovih zemalja koji traže azil.
U saopštenju savezne vlade navodi se da ta definicija znači da postoji "zakonska pretpostavka da u ovim zemljama ne preti politički progon", te da "bezizgledni zahtevi za azil građana ovih zemalja mogu da budu brže obrađivani".
Dodaje se da podnosioci zahteva za azil u "pojedinačnim slučajevima mogu da ospore ovu zakonsku pretpostavku" i imaju "šansu da dokažu da moraju, nasuprot opštoj situaciji u zemlji porekla, da računaju sa političkim progonom".
Uoči današnje odluke je više od 20 humanitarnih i organizacija za ljudska prava, kao i organizacija Sinta i Roma i udruženja advokata saveznoj vladi, Bundestagu i Bundesratu uputilo javni apel u kojem se traži da se tri balkanske države ne proglašavaju "bezbednim zemljama porekla".
Potpisnici apela smatraju da se ovom zakonskom izmenom "na način koji je u suprotnosti sa zaštitom ljudskikh prava podriva pravo na zaštitu izbeglica, pre svega Roma iz bivše Jugoslavije".Nemačke organizacije smatraju da je odluka vlade potpuno neopravdana, kao i da su Romi u tri navedene države, kako procenjuje organizacija Pro Azil (Pro Asyl), "grubo dikriminisani i u toj meri društveno izopšteni da je ugrožena njihova egzistencija".
Predstavništvo UNHCR-a, koje je vlada već ranije upoznala sa nacrtom zakona, pre nekoliko sedmica je istaklo da "odluka o proglašenju neke države za bezbednu zemlju porekla treba da se zasniva na analizi i uravnoteženoj oceni svih raspoloživih izveštaja", kao i da "svi ti izveštaji i razmatranja treba da budu dostupni javnosti"."Sadašnji nacrt zakona savezne vlade ne zadovoljava ove standarde", ocenio je UNHCR.
U prvom tromesečju ove godine Srbija je, sa 5.289 ljudi, bila na drugom mestu liste zemalja iz kojih je došao najveći broj od 37.820 podnosilaca zahteva za azil. Na četvrtom mestu je Makedonija sa 2.572, na šestom BiH sa 1.919 podnetih zahteva za azil.
Od preko 27.000 zahteva građana navedenih zemalja prošle godine niko nije dobio azil, u sedam slučajeva odobren je status izbeglice, a 35 osoba dobilo je zaštitu od proterivanja.Vladajuće stranke, Hrišćansko-demokratska unija, bavarska Hrišćansko-socijalna unija i Socijaldemokratska partija Nemačke su već koalicionim sporazumom o formiranju nove vlade krajem prošle godina odredile da će ove tri zemlja definisati kao "bezbedne" da bi time smanjile broj zahteva za azil ljudi iz Srbije, BiH i Makedonije, koji su u preko 90 odsto slučajeva Romi.
