Najnovije vesti

KRALJ ALEKSANDAR: Na nas je nasrnulo veliko zlo hrabri Srbi, stanite pod srpsku trobojku!
Foto: Kurir Štampano

Pre tačno 100 godina Austrougarska monarhija je objavila rat Srbiji

KRALJ ALEKSANDAR: Na nas je nasrnulo veliko zlo hrabri Srbi, stanite pod srpsku trobojku!

Društvo
Stravično Ovim rečima je Aleksandar Karađorđević pozvao narod da brani otadžbinu, a u toj borbi za slobodu život je izgubilo 1.100.000 ljudi
1 / 9 Foto: Kurir Štampano

BEOGRAD - Na današnji dan, pre tačno sto godina, Austrougarska je objavila rat Srbiji, koji je odneo život 1.100.000 Srba. Telegram je stigao između 12 i 13 časova tog 28. jula, a srpski predsednik Ministarskog saveta Nikola Pašić primio ga je u kafani „Evropa“ u Nišu.Sadržao je samo tri zlokobne rečenice, koje su izazvale jedno od najvećih krvoprolića u svetu u kojima je stradalo 15 miliona ljudi:- Kraljevska vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. jula 1914. godine koju joj je predao austrougarski poslanik u Beogradu. Zato carsko-kraljevska vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Austrougarska smatra da se od ovog trenutka nalazi u stanju rata sa Srbijom.Pojedini istorijski dokumenti pokazuju da, kad je pročitao to pismo, Pašić nije ostao iznenađen.- To smo i očekivali - samo je kratko rekao.Sutradan, 29. jula, prestolonaslednikAleksandar Karađorđević objavio je proglas narodu: „Na našu Srbiju nasrnulo je veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Ja sam prinuđen da pozovem sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku...“Odluci Austrougarske da telegramom objavi rat prethodio je atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju koji je u Sarajevu izvršio Srbin Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne. Upravo to se u istoriji doživljava kao povod za objavu rata. Međutim, i atentat i prethodne diplomatske prepiske zapravo su bile samo izgovor za početak Prvog svetskog rata koji je bio unapred isplaniran, tvrde istoričari.

1.300 kaplaraIZ ĐAČKE KLUPE U RATZa vreme rata bila je praksa da mladići napuste školovanje i da se stave na raspolaganje Vrhovnoj komandi i upute u vojnu školu u Skoplju. Pošto je srpskoj vojsci hitno bila potrebna sva raspoloživa snaga, 1.300 mladića iz Skoplja poslato je u borbu pre nego što su im podeljeni činovi kaplara. Zbog toga oni predstavljaju simbol žrtvovanja za slobodu.

Momčilo GavrićKAPLAR SA 10 GODINAMomčilo Gavrić, osmogodišnji dečak, pomagao je artiljercima, a u 10. godini postao je kaplar. U pojedinim dokumentima može se naći da je Gavrić bio poručnik, međutim, vrsni poznavaoci istorije tvrde da taj čin nikada nije dobio, jer nije išao u vojnu školu nakon rata, ali je sa 12 godina unapređen u podnarednika.

28. juna 1914. Gavrilo Princip, pripadnik Mlade Bosne, ubio je s dva hica iz revolvera austrougarskog nadvojvodu Franca Ferndinanda i njegovu suprugu SofijuAustrougarska optužuje Srbiju za podršku "Mladoj Bosna" i traži da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa, što Srbija 23, jula odbija, jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta

1. avgusta Nemačka je objavila rat Rusiji4. avgusta Britanija objavila rat Nemačkoj, zbog nemačkog nepoštovanja neutralnosti Belgije. Tako je započeo Prvi svetski rat, nazvan Veliki rat12. avgusta Austrougarska vojska otpočela je opšti napad na Srbiju iz pravca Bosne, prelaskom reke Drine

Ukupan broj žrtava u Velikom ratu- 70 miliona ljudi učestvovalo u Prvom svetskom ratu- 15.596.07 ukupno poginulo- 22.379.053 ukupno ranjeno- 8.951.346 vojnika poginulo- 6.644.733 civila poginulaSrpske žrtve u ratu- 1.100.000 Srba poginulo- 1.250.000 Srba ranjeno- 450.000 srpskih vojnika poginulo- 650.000 civilnih žrtava u Srbiji- 60 odsto žrtava bili muškarci- 28 odsto celokupnog stanovništva izgubila je Srbija

29. jula ruski imepretaor Nikola II objavio je delimičnu mobilizaciju stavljajući do znanja da Srbiju neće prepustiti na milost  i nemilost Austrougarskoj

29. jula prestolonaslednik Aleksandar Krađoređević je objavio proglas narodu: "Na našu Srbiju je nasrnulo veliko zlo. Austrougarska nam je objavila rat. Ja sam prinuđđen pozvati sve moje drage i hrabre Srbe pod srpsku trobojku..."

28. jula Nikola Pašić dobija telegram od Austrougarske kojim se objavljuje rat Kraljevini Srbiji

Najveće bitke srpske vojske Cerska bitkaKomandovao: đeneral Stepa Stepanović15. 8 - 24. 8. 1914.Poginulo: 23.000 austrougarskih i 16.000 srpskih vojnikaNakon prvog jakog napada austrougarske vojske, đeneral Stepa Stepanović krenuo je sa svojom drugom armijom iz okoline Aranđelovca prema Drini. Bitka se rasplamsala 16. avgusta na planini Cer i završila se posle deset dana potpunim porazom austrougarske Pete armije.Kolubarska bitkaKomandovali: đeneral Živojin Mišić i vojvoda Radomir Putnik16. 11 - 15. 12. 1914.Poginulo: 273.800 austrougarskih i 132.000 srpskih vojnika- O herojstvu srpske vojske i komandanta Živojina Mišića najbolja svedočanstva ostavili su sami neprijatelji. U visokim vojnim krugovima u Beču i Berlinu, za srpskog vojnika isticano je da se bori „tvrdoglavo, aktivno i uspešno“.Bitka na KajmakčalanuKomandovao: vojvoda Živojin Mišić12. 9 - 30. 9 1916. Poginulo: 5.000 srpskih vojnika- Kajmakčalanska bitka odigrala se na Solunskom frontu između Srbije i Bugarske. Zauzimanjem Kajmakčalana olakšan je proboj ka Bitolju.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...