Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru. "Zamislite kako bi to izgledalo da se na onome mitingu na Orašcu, 1804, radilo kao danas?... Dakle, miting sazvan na Orašcu. Otvara ga g. Stanoje Glavaš lepim i prigodnim govorom, i predlaže da se g. Đorđe Petrović, zvani Crni, izabere za predsednika mitinga.
G. Kara-Đorđe zauzima predsedničko mesto i daje reč gospodinu Glavašu.
G. Glavaš: - Braćo! Stanje naše braće postalo je do krajnosti nesnošljivo, i mi smo pozvani da razmislimo o merama koje treba preduzeti da bi se našoj porobljenoj i namučenoj braći pomoglo. Doduše, mi sa puno pouzdanja i poverenja možemo gledati u Evropu, utoliko pre, što nas je ona, u plemenitoj težnji da održi mir na Balkanu, ubedila da time, što nas Turci ubijaju i natiču na kočeve, nisu nikakva naša nacionalna prava povređena. (Tako je!). Stoga ja, braćo, predlažem da se donese jedna rezolucija u kojoj bi se izjavilo gnušanje prema zverstvima koja se čine prema nama, i da se pozove vlada da preduzme energične mere za zaštitu srpskoga življa!"
Ovo je 1905. godine napisao Branislav Nušić u priči "Posle mitinga". Kao da je juče izašlo iz njegovog pera - sve je isto, samo su "ustanici" drugi.
(Vesti-online)
