Rat u Japanu je mogao malo duže da potraje, a Britanci su mogli biti prvi ljudi u svemiru. I sve to da su se poklopile naizgled male stvari. Pogledajte listu deset događaja kojima su sitnice mogle promeniti svet.1. Čovek čija smrt je skoro produžila Drugi svetski ratEntoni Markione je bio poslednji američki vojnik koji je stradao u Japanu. U vreme kada se to desilo japanske vlasti su posle bombardovanja Hirošima i Nagasakija bile spremne na predaju.
U cilju testiranja te spremnosti general Daglas Mekartur je poslao četiri bombardera iznad Tokija, a jednim je pilotirao Markione. Na nesreću avioni su leteli iznad područija na kome su bile jedinice koje nisu želele kraj rata. U okršaju je oboren avion markionea, a jedan vojnik ranjen. Mekartur je po vojnoj logici trebao da obnovi bombardovanje Japana što bi prodžilo rat. Srećom imao je zakazan sastanak da japanskom delegacijom sledeći dan, pa je zaključio da ako se pojave, to će značiti da je obaranje aviona bio izolovan incident. 2. Savet koji je mogao ubiti milione ljudi
Tokom 1994. godine, tenzije na Korejskom poluostrvu su bile velike jer je Severna Koreja pokušavala da dođe do svoje atomske bobme, a Južna je da bi to sprečila pozvala svog gaveznika SAD. Na sastanku kod predsednika Klintona, državni sekretar Vilijam Peri nije potvrdio da su SAD u mogućnosti da bombarduju postrojenja u Severnoj Koreji bez opasnosti od radioaktivne kontaminacije poluostvra. Da jeste, bombardovanje bi bilo odobreno.Srećom, par dana nakon sastanka bivši presednik Džmi Karter je otišao u Pjongjang i postigao mirovni dogovor.3. Vremenske neprilike koje su uticale na istoriju EvropeU bici u Teutoburškoj šumi, koja se desila na prostoru sadašnje Nemačke, nemačka plemena su masakrirala tri rimske legije poslate da osvoje tu oblast. Rimljani su time hteli da smanje svoju granicu, ali su postigli upravo obratno, jer posle ovog poraza, kasniji rimski carevi nisu pokušavali ponovo ovaj pohod. 
Ključni faktor uspeha Germana je bilo kišno vreme u kome se Rimljani nisu snašli. Da je bilo drugačije, Rim bi okupirao Nemačku, a rimski jezik bi postao dominantan, pa se ne bi desio ni Prvi svetski, ni 30-togodišnji rat. 4. Školski autobus koji je sprečio da terorista odšeta na sloboduU eksploziji kamiona bombe ispred federalne zgrade SAD 1995. godine u Oklahomi poginulo je 168 ljudi, uključujući 18 dece. U to doba to je bio najgori teroristički napad na teritoiji SAD. Timoti Mekvej, terorista je zaustavljen sat i po posle napada jer nije imao vozačku dozvolu, a uhapšenje jer je imao neprijaljeno oružje.
Posle dva dana on je zamalo pušten iz zatvora jer ga niko nije povezivao sa eksplozijom za kuju je CIA okrivljavala Sadama Huseina. Sudija koji je trenbao da pusti mekveja na slobodu je zakasnio jer mi je sin propustio školski autobus pa ga je vozio u školu. Takoi je kada su iz FBI zatražili da zadrže Mekveja u pritvoru on još uvek bio u sudnici. 5. Patent koji je umalo podelio internetZamislite svet u kome postoji nekoliko nekompatibilnih vrsta interneta, pa bi moralo da se bira koji će te koristiti. U takvom svetu društvene mreže kakve postoje danas ne bi postojale, ne bi bilo Gugla ni pametnih telefona, a to se skoro desilo 1992. godine.
U intervjuu listu Tajm Timoti Bernard Li je otkrio da je nameravao da patentira internet nedugo posle njegovo početka rada. On i prijetelj su se savetovali sa stručnjacima kako da to urade, i čak planirali da osnuju kompanjiu koja bi bila vlasnik prava. Na kraju se od svega odustalo, i internet je ostao otvoren za sve, mada je moglo da bude drugačije. 6. Srčani udar koji je skoro promenio britansku ( ali i iračku) istorijuLider britanskih laburista Džon Smit, doživeo je 1994. težak srčani udar, čime je za lidersku poziciju otvorio put mladom Toniju Bleru, koji je posle toga tri puta pobeđivao na partijskim izborima. 
Smit je inače i pre toga imao jedan srčani udar jer je voleo da popije koju više, ali se od toga jije opametio. Ipak da je ostao u životu, a laburisti pobedili, Smit se svakako ne bi priklonio intervenciji SAD u Iraku.7. Oluja koja je skoro ubila NapoleonaBitka kod Elija Februara 1807. postaće poznata kao prvi veliki fijasko Napolena kao vojskovođe. Francuze su u ovoj bici na terotirji sadašnje Rusije, žestoko tukli Rusi, a Napoleon je kupovao vreme čekajući pojačaja. U pokušaju da bolje vidi situaciju popeo se na crkveni toranj, baš u trenutku kada je grad zahvatila snežna oluja. 
Zbog nje Francuzi nisu primetili 6,000 Rusa koji su ušli u grad, a Napoleon je bio gotovo sam na tornju. Samo pukom srećom njegova lična garda je uspela da zadrži Rus dok nisu stigla pojačanja. Napoleonski ratovi su trajali još 8 godina.8. Sporazum koji je gotovo gurnuo Britance u svemir prve
9. Slika ribe koja je dugo intrigirala naučnike
Principia je ipak videla svetlo dana kada je Njutnov prijatelj obezbedio sredstva. 10. Paragraf koji je mogao da spreči građanski rat u SADGrađanski rat u SAD se vodio zbog robovlasništva. U aktu o otcepljenu Teksasa robovlasništv se pominje 18 puta. da je Tomas Džeferson uspeo da izgura svoje toga ne bi bilo.
U nacrtu deklaracije o nezavisnoti, postoji paragraf koji govori o jednakosti svih ljudi. On je ubačen podstaknut britanskom praksom robovlasnioštva, ali nije ušao u konačnu verziju deklaracije.(Newsweek.rs/listverse.com)
Pročitajte još na portalu Newsweek.rs10 najvećih prevara u fudbalu (FOTO, VIDEO)Devet govora koji su promenili svet (FOTO)Koliko su teške najbogatije žene sveta: Upoznajte 5 opasnih milijarderki (FOTO)Među top 500 kompanija, samo 6 iz SrbijeOva jela ne smete propustiti: Top 20 nacionalnih jela evropske kuhinje (FOTO)
