Na trećem mestu je filologija kao izbor za studije, a ekonomija koja je prošle godine bila u prva tri izbora, ove godine je tek na četvrtom mestu kada je u pitanju izbor maturanata.
I dalje je prisutan blagi pad interesovanja za studije prava. Prilikom izbora studija anketiranim budućim studentima je najbitnije da studiraju ono što ih interesuje i što vole, ali je visoko na skali i primenjivost znanja stečenog u praksi, kao i mogućnost zapošljavanja.
Oko 73 odsto maturanata planira da bude na budžetu, a ako ne uspeju u toj nameri, više od polovine njih će finansirati roditelji. Ako se namere o planiranim oblastima studija uporede s analizom o traženim zanimanjima sa sajta Primetno je da interesovanja budućih studenata nisu sasvim u skladu s ponudom poslova na ovom sajtu, navodi se u saopštenju.
Najviše poslova se nudi iz trgovine i prodaje- oko 20 odsto svih oglasa na sajtu. Međutim, za medicinu i filolologiju, za kojima vlada interesovanje kad su u pitanju studije, nema dovoljno ponude poslova. Najveći sklad između želja maturanata i potreba tržišta vlada u oblasti IT-ja (oko 19 odsto svih oglasa).
Većina anketiranih (64 odsto) budućih studenata želi da studira kako bi stekli više znanja u oblasti koja ih interesuje, a oko 46 odsto smatra da je sa diplomom lakše naći posao. Odluku o izboru studija, anketirani budući studenti su doneli na osnovu svojih interesovanja, mada je sve veći procenat onih koji su svesni isplativosti određene profesije. Oko 90 odsto ispitanih planira da upiše državni fakultet.
Najčešći razlozi za odabir državnog fakulteta su, prema stavovima ispitanika, da oni imaju bolju reputaciju, nude bolje znanje od privatnih, priznatiji su (češće akreditovani od privatnih) i očekuju da će sa završenim državnim fakultetom imati veće šanse za zaposlenje. U istraživanju Infostuda, sprovedenom u periodu od 1. marta do 13. aprila 2016. godine, učestvovalo je 1.311 budućih studenata.
