SEKS-SKANDALI U SRBIJI: Porno-snimci Šešeljevog telohranitelja

Javnost je za Petra Panića saznala tek u leto 1997. godine, iako je njegov lik uvek mogao da se vidi uz Vojislava Šešelja. Bio je, naime, telohranitelj ovom političaru, koji se tada nalazio na vrhuncu popularnosti. U proleće 1997. godine radikali su iz stana u Zemunu izbacili porodicu Barbalić samo zato što su Hrvati - Ivanu Barbaliću je oduzet stan, a njegovog šestogodišnjeg sina Darija Šešelj je proglasio „malim ustašom“, kome nije mesto u srpskim vrtićima i školama. Ovu porodicu zastupao je advokat Nikola Barović, pa su se tako 16. jula 1997. godine on i predsednik SRS našli u zajedničkoj emisiji na BK televiziji. Polivanje u emisiji Usred emisije Barović i Šešelj su se posvađali, pa je lider radikala počeo da vređa advokatovog oca, zbog čega ga je Barović polio vodom. Emisija je tada prekinuta, a Baroviću je, dok je sedeo u uredničkoj sobi, neko prišao s leđa i izudarao ga prvo nogom, a potom i pesnicama. Kad su objavljene fotografije izubijanog advokata, Šešelj je rekao da je on lično „malo“ udario Barovića, koji se zatim nekoliko puta okliznuo na koru od banane. Baroviću je bilo polomljeno nekoliko rebara i slomljena nosna kost na tri mesta, a za napad je zvanično osumnjičen Panić. Godinu dana kasnije, u jeku sukoba Vojislava Šešelja i Slavka Ćuruvije, pokojnog urednika i osnivača Dnevnog telegrafa, Panić je zaveo mladu i lepu novinarku jedne beogradske televizije A. J., koja je u to vreme s Ćuruvijom bila u emotivnoj vezi. Ostala je tajna kako je to uspeo, ali ovaj ne mnogo privlačni Šešeljev telohranitelj dokumentovao je svoj „uspeh“ nizom pornografskih fotografija na kojima je dotična novinarka s njim upražnjavala sve vidove oralnog, analnog i klasičnog seksa.

Ćuruvijina osveta Sve to Panić je - internet na ovim prostorima tada praktično nije postojao - spakovao u brošuru odštampanu na visokokvalitetnom sjajnom papiru, uz tekst „Zašto me mrzi Slavko Ćuruvija“, ispod kog je potpisan Panić. Na taj način Šešelj i njegovi saradnici hteli su da pisanje Dnevnog telegrafa o dešavanjima u Zemunu predstave kao Ćuruvijinu osvetu radikalima, koji su mu preoteli devojku. Tu su knjižicu radikalski aktivisti besplatno delili ispred restorana u terazijskom prolazu, gde je održavana proslava godišnjice Ćuruvijinog Telegrafa, a kasnije i po Knez Mihailovoj ulici. Slomljena skandalom, A. J. je nestala iz javnog života. U Petra Panića 28. januara 2000. Ljubomir Jovanović, zvani Stakleni, ispalio je osam metaka. Novine su javile: „Ranjenik Panić je u bolnicu prebačen nešto posle 13 sati, a već oko 16 u Urgentnom centru se okupilo rukovodstvo SRS s Vojislavom Šešeljem, potpredsednikom republičke vlade, na čelu, Tomislavom Nikolićem, potpredsednikom savezne vlade, i Aleksandrom Vučićem, republičkim ministrom za informisanje.“ Burna biografija Panić je imao burnu biografiju: u jesen 1997. potukao se sa Zemuncem B. M., uz čiji je plac hteo da zida nenakav kiosk. Na suđenju kasnije, u Panićevu korist svedočili su „građani koji su slučajno prolazili u tom trenutku“: Milan Jurišić, Đorđe Krsmanović, Dušan Spasojević i Ljubiša Buha... svi iz „surčinskog klana“. Suđenje za napad na advokata Barovića završeno je tek 2007. godine i Panić je posle hapšenja na beogradskom aerodromu, uoči poletanja za Crnu Goru, upućen na izdržavanje kazne. Prema pisanju Kurira od 10. maja 2008, „Petar Panić je teško pretučen u Kazneno-popravnom zavodu „Padinska skela“ od 11 zatvorenika koji su ga tukli metalnim šipkama“. Interesantno je da je Panić prebijen samo dan pre izlaska iz zatvora, gde je izdržavao osmomesečnu kaznu. Ironija je da je Petar Panić, optuživan za razna krivična dela, ovog puta u zatvoru bio zbog nečeg što, najverovatnije, nije počinio. Dobri poznavaoci prilika u SRS tvrdili su da je Barovića pretukao Šešelj, a da je Panić samo preuzeo krivicu na sebe.

Sutra: Tijanić protiv TV Palma

Kurir