Svaki građanin Srbije godišnje baci 35 kilograma hrane vredne oko 20.000 dinara, pokazuje pilot-istraživanje Instituta za prehrambene tehnologije iz Novog Sada.Naime, iako 26 odsto stanovništva živi u riziku od siromaštva, a skoro 10 odsto ne može da ostvari svoje osnovne životne potrebe, u našoj zemlji na deponijama, prema nezvaničnim procenama, završi oko 250.000 tona hrane.LetovanjeMilena Radosavljević, poljoprivredni inženjer, kaže da je utvrđeno kako svakog dana bacimo jednu četvrtinu hleba, a ako uzmemo u obzir činjenicu da hleb košta 45 dinara, to znači da na mesečnom nivou samo na hleb bacimo 340 dinara.- Bacimo i oko litar jogurta, kilogram voća, u proseku dva ručka i oko 150 grama suhomesnatih proizvoda. Kad se sve to sabere na godišnjem nivou, dođemo do toga da svaki pojedinac u Srbiji, bez obzira na uzrast, baci hranu u vrednosti od oko 20.000 dinara - kaže naša sagovornica.Prema rečima Vladana Šćekića iz Centra za unapređenje životne sredine, četvoročlana porodica godišnje na đubre odnese jedno letovanje.- Činjenica je da hranu bacaju svi, od samih proizvođača, preko trgovinskih lanaca, do građana. Problem s građanstvom je što često, poneseni cenama na akciji, kupuju više nego što im treba, pa umesto da uštede, oni potroše više. Druga stvar gde greše jeste što ne razlikuju oznaku „najbolje upotrebljivo do“, koja se odnosi na kvalitet proizvoda i nema nikakve veze s bezbednošću, od oznake „upotrebljivo do“, pa zbog neznanja bacaju hranu koja je i dalje ispravna i bezbedna za jelo, samo više nema prvobitni kvalitet - objašnjava Šćekić.
Rok upotrebeOn dodaje da se najviše baca hleb, ali se zbog kratkog roka upotrebe bacaju i voće i povrće, i to krompir, paradajz, krastavci i kupine, kao i proizvodi kojima je istekao rok trajanja, pa nisu prodati u trgovinskim lancima i restoranima.
UskoroZAKON O VIŠKOVIMA HRANETrenutno je u pripremi zakon o viškovima hrane, a glavni cilj zakona, koji bi trebalo da uđe u skupštinsku proceduru početkom naredne godine, jeste da se velike količine hrane koja se baca, a koja može da se upotrebi, usmere ka najugroženijima. Zakon bi trebalo da ima i podsticaje za kompanije koje doniraju namirnice, pa se tako razmišlja da one budu oslobođene plaćanja dela poreza na dodatu vrednost kad je u pitanju hrana koju doniraju.
ČinjeniceNE BAHATITE SE- PDV se plaća i kad se hrana donira u humanitarne svrhe- U Srbiji postoji samo jedna banka hrane, koja ima dva zaposlena- U nekim gradovima postavljene su „kuke dobrote“, na kojima se mogu ostavljati viškove hrane
„VIŠAK“ OD 1.650 DINARA- 340 dinara damo na hleb koji bacimo- 110 dinara na jogurt- 100 dinara na voće- 100 dinara na suhomesnate proizvode- 1.000 dinara se baci kroz viškove od ručka
