Najnovije vesti

DUŠANKINA (57) ISPOVEST NE LIČI NI NA JEDNU DOSAD: Somborka ispričala kako se rešila rakčine
Foto: Reuters

Duhovitost ove žene ohrabriće sve bolesne

DUŠANKINA (57) ISPOVEST NE LIČI NI NA JEDNU DOSAD: Somborka ispričala kako se rešila rakčine

Društvo

Kako izgleda borba sa rakom, znaju oni koji su se suočili sa ovom opakom bolešću. Dušanka Vukobratović Stojkov (57) je je jedna od takvih boraca, koja je pored svih muka, koje su je pratile u životu, preživela rak dojke.

Povodom obeležavanja Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, Dušanka, koja je članica Društva za borbu protiv raka iz Sombora, pristala je da ispriča kako rak izgleda i kako je sve pobedila.

Majka je jednog sina, baka dve devojčice, razvedena i 20 godina je radila u metalskoj industriji u Somboru. Sada živi i radi u Italiji kao kućna pomoćnica.

- Kako sam samo bila besna na sebe u trenutku kada sam pod pazuhom desne ruke napipala nešto slično teniskoj loptici. Te veličine i još beži pod prstima. Pomislila sam da je ovo nešto gadno. Da neću možda da umrem... - priča ona.

Foto: Reuters/Ilustracija
Foto: Reuters/Ilustracija

Imala je malo više od 48 godina, nedovršenu kuću, nesituiranog sina, koji od oca nije imao šta da očekuje i plan da služenjem u Italiji sve stavi na svoje noge. A onda je iznenada morala u bolnicu.

- Devet dana sam provela u bolnici, operisana sam, odstranjena mi je dojka i izvađene su mi tri potpazušne žlezde. Znači, ona moja loptica i još dve, koje nisam sama napipala. I ode dojka! Pa šta. Jedna od šest cimerki u bolnici, uzela da mi dočarava šta je rak. Ma baš me briga, neka rakčina sačeka, neću da znam ni šta je, ni otkud dolazi, njega nema! U papirima mi je pisalo da je metastaza, valjda na jetri. Ko bi ga znao. Sad smo da ga se rešim - prepičava Dušanka.

"Milice, nema šanse da tvoja baka umire zbog jedne s.se"

Njena unuka Milica je plakala u školi u vreme dok je bila na operaciji. Učiteljica ju je pitala zašto plače, a ona joj je rekla: “Tata i mama su pričali da će moja baka umreti”. Nastava je toga dana za Milicu bila završena, a prilikom posete u bolnici, Dušanka je pozvala doktora da ohrabri Milicu.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

- Rekao joj je nema šanse, Milice da tvoja baka umire zbog jedne sise. I da je udario autobus, njoj ne bi bilo ništa. Zahvalila sam se doktoru na tako divnom objašnjenu - kaže Dušanka.

Kaže da je znala da neće umreti, govorila je samoj sebi da je jedinstvena - “svi imaju dve sise, a ja samo jednu”.

- Neko mi je preporučio da jedem belu slaninu, sapunjaru. Uz to mogu da jedem crni luk i jogurt. Nikako da ne jedem slatko, jer šećer, navodno, umnožava maligne ćelije, da ne pijem gazirano i nikako hranu sa konzervansom. Šalila sam se da od slanine, koja nije prošarana mesom, rastu grudi. Obe unuke su jele zajedno sa mnom baš takvu slaninu, pa su zavirivale ispod majce i proveravale da li i njima rastu. Njihove će sigurno porasti sa slaninom ili bez nje - kroz osmeh priča Dušanka.

Svakih pet dana kontrolisali su joj stanje jetre. Postojale su tri fleke. Kontrola je vršena u Somboru, a u Kamenici je ušla u oglednu grupu, gde su te petodnevne kontrole bile i naučno obrađene.- Kosa mi je opala, nosila sam turban i za osam meseci podnela sam 38 zračenja. Trebalo je u Somboru obaviti još i hemioterapije, a moja unuka Milica je tada nosila školsku torbu veću od nje. Sve sam ja to sredila. Krenemo tako biciklom, ona u školu, a ja u bolnicu. Znači terapija curi, kaplje, grebe, muka me hvata čitava četiri sata. Kada iscuri, iskaplje, odmuči me, skine kosu i otera rak, završim terapiju, brzo na bicikl, po po Milicu i njenu veliku torbu i pravac kuća - objašnjava ona.

Čim je završila sa terapijom, odmah je otišla u Italiju da radi. Ima njihovo zdravstveno osiguranje, pa je tamo godinu dana dobijala lek za rak u 16 terapijskih doza.

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

- Kod njih je sve drugačije. Ne čekaju oni da se mi njima javimo, oni brinu, trebamo im živi i zdravi, a ne da kao bolesni trošimo iz državne kase. Sada mi šalju pozive. Ma nemam ja rakčinu, šta vam je. Nisam vaš pacijent, ali moj lekar opšte prakse je došao po mene i bukvalno me odveo na pregled. Pronašli su žlezdu ispod brade, a ja im kažem da mi je to profesionalna deformacija stečena u metalnoj fabrici zbog rada u istom položaju 20 godina. Hranim se zdravo. Umesto slanine sapunjare jedem ribu, maslinovo ulje i mnogo voća i povrća. Predlažu mi u Italiji da radi ravnoteže, o njihovom trošku, ugradim implant. Rekla sam da neću. Unikatna sam, imam jednu sisu, pa ako kakav đuvegija hoće mene, tako posebnu, može, ako neće, doviđenja - kaže ova hrabra žena.

Tužna statistikaDušanka je samo jedna od 4.100 žena koja svake godine u Srbiji bude pogođena ovom bolešću. Zato lekari ističu važnost prevencije jer je rak dojke izlečiv u 90 odsto slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme. U našoj zemlji oko 2.000 žena umre godišnje, a i ta brojka može biti manja ukoliko bi se redovno išlo na preventivne preglede.Ova bolest je na prvom mestu kod žena i po oboljevanju i po umiranju. Zato je važna prevencija. Rizik od dobijanja raka dojke najveći je od 50. do 69. godine.

Priča Marice Brkić objavljena je u knjizi Milice Marinković "Živeti kao pre". U knjizi se njena priča zove "Marica". Knjiga je nastala kroz Miličine susrete i razgovore sa članovima Društva za borbu protiv raka iz Sombora. Sadrži 52 istinite priče. Svaka od njih je potresno svedočenje u kome na kraju trijumfuje ljubav.

(Blic/Sonja Todorović)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...