Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se 11. novembra širom Srbije kao državni praznik, ali s obzirom na to da se ove godine pada u subotu, zaposleni u državnim ustanovama ostaće bez jednog neradnog dana.
Naime, prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Srbiji, 11. novembar je neradan dan, a kao državni praznik u Srbiji postoji od 2012. godine.
Iako se većina građana Srbije radovala Danu primirja u Prvom svetskom ratu i slobodnom danu, prema navedenom zakonu, pomeranje državnih praznika koji su neradni dani vrši samo kada određeni praznik padne u nedelju, pa će tako zaposleni u državnim ustanovama morati da sačekaju narednu godinu kako bi iskoristili ovaj neradni dan.
Zašto slavimo Dan primirja?
Dan primirja u Prvom svetskom ratu 1918. godine smatra se i danom kapitulacije Nemačke.
Tog dana su sile Antante i Nemačka, posle višemesečnih tajnih pregovora u jednom železničkom vagonu na zabačenoj pruzi u šumi Kompijenj, u Francuskoj, potpisale primirje.
Odredbe tog dokumenta koji je uglavnom sastavio francuski maršal i vrhovni komandant savezničkih vojski Ferdinand Foš, bile su prekid neprijateljstava, povlačenje nemačkih trupa iza granica, neuništavanje infrastrukture, razmena zarobljenika, obećanje reparacija, uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica, postupanje tokom primirja.
Iako su primirjem prekinuta borbena dejstva, bilo je potrebno još šest meseci pregovora na Pariskoj mirovnoj konferenciji dok nije zaključen i mirovni sporazum kojim je okončan Prvi svetski rat - Versajski ugovor. Dan primirja se obeležava u svim zemljama-potpisnicama sporazuma.
Posebna simbolika cveta "Natalijina ramonda"
Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, a ovu biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća.
On je zajedno sa Josifom Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po ženi kralja Milana Obrenovća, kraljici Nataliji. Reč je o endemskoj vrsti zapadnog Balkana, a osim u Srbiji, raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta.
Ono što čini ovu biljkom specijalnom jeste da čak i kada se potpuno osuši, Natalijina ramonda može ponovo da oživi kada se zalije. Zato se često koristi ovaj cvet kako bi se pronašla simbolika sa srpskim narodom i vojskom koja je tokom Prvog svetskog rata pretrpela ogromne gubitke ali je uspela da se uzdigne i da veliki doprinos u savezničkoj pobedi nad Nemačkom i Austro-Ugarskom.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
