S prvim danima proleća na pijace i u prodavnice stiglo je mlado povrće i voće. Znamo li šta tačno jedemo?
Većina nema nikakve loše posledice po nas, ali veoma zabrinjava fotografija gajbica paradajza snimljena, kako se tvrdi, na Kvantaškoj pijaci u Beogradu, gde je na deklaraciji, pored naziva proizvoda, godine berbe, imena turskog izvoznika i srpskog uvoznika, nazačeno stravično upozorenje: „Kora nije za ljudsku ishranu“!
Stručnjaci objašnjavaju da to znači da je proizvod zatrovan pesticidima i opasan po ljudsko zdravlje. Ističu da se takvi primeri, nažalost, mogu naći skoro na svakoj pijaci u Srbiji. I da to mi jedemo jer nas niko nije upozorio i tako ugrožavamo zdravlje!
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije NOPS Goran Papović kaže za Kurir da je ovde reč o nepoštenoj trgovačkoj praksi koja mora da se sankcioniše zakonom, ali i da niko ne zna koliko su otrovnog voća i povrća građani već pojeli.
- Kada je kora poprskana pesticidima, naravno da nije za ljudsku ishranu jer je otrovna i opasna po zdravlje, ali građani ne znaju šta kupuju i ne sumnjaju da koru paradajza ne smeju da jedu! Većina paradajza se uvozi iz Turske i Albanije i da bi zadržao svežinu od pakovanja do prodaje, što sve može da traje i do tri meseca, oni ga prskaju specifičnim otrovima. Zato danas paradajz i izgleda tako plastično, dok neprskani domaći paradajz istrune i pojavi mu se buđ nakon jednog dana ako nije u frižideru. Moramo bolje da kontrolišemo šta uvozimo i da uvedemo dodatne analize - smatra Papović.
Agroekonomista Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, zgrožen je:
- Ne mogu da verujem kako je uopšte moglo da uđe u našu zemlju nešto na čemu stoji da nije za ljudsku ishranu! Takve stvari ne smeju da se dešavaju. Dok nisam video sliku da se stvarno radi o paradajzu, posumnjao sam da su u pitanju pomorandže ili limun, jer njihova kora nije za jelo, ali ovo je stvarno strašno - izričit je Ševarlić.
Na mobilne i fiksne telefone kompanije koja je uvezla i stavila u promet otrovni paradajz (naziv firme poznat redakciji) juče se niko nije javljao.
Biljni otrov „etrel“
ZABRANJEN, ALI SE KORISTI
Predivna, naoko zrela boja paradajza, jagoda, grožđa ili paprike već godinama vara potrošače. A ukus - isti. U stvari, nema ga.
Magija ovog brzog zrenja, što dovodi do trovanja voća i povrća, ostvaruje se upotrebom biljnog regulatora „etrela“.
Iako je njegova upotreba zabranjena, sve češće se može na crno nabaviti iz zemalja u okruženju, ali se može naručiti i u pojedinim poljoprivrednim apotekama, koje ga nabavljaju ilegalnim kanalima.
Kurir / JELENA PRONIĆ
Foto: Zorana Jevtić, Media Centar, Printscreen
NE PROPUSTITE
