BEOGRAD - Nasilje nad decom i među decom je pojava, istorijski prepoznata i stara koliko i civilizacija! Reč je o problemu, ne izolovanom, već sistematskom, čije rešavanje zahteva organizovane i sistemske akcije svih društvenih subjekata!
Početak školske godine samo je podsetnik da je rad na prevenciji nasilja nad decom neophodan bez prestanka.
Maloletničko nasilje i nasilje nad detetom predstavlja grubo kršenje prava deteta, izaziva patnju, ugrožava razvoj, pa i život najmlađih, pa je stalna akcija na sprečavanju ove pojave neophodna u kontinuitetu, objašnjava za Kurir, Marina Starčević, predsednica Sindikata Ujedinjeni kolektiv policije.
Kao predavač u osnovnim školama na teritoriji opštine Voždovac, Marina Starčević, je u direktnom kontaktu sa decom, i predavač predmeta nasilje kao negativna društvena pojava i policija u službi građana.
- Nažalost, puko predavanje nije dovoljno da spreči eskalaciju vršnjačkog nasilja, a u rad je uključena i služba za socijalni rad kao i školski policajac. Školski policajci su edukovani za prepoznavanje vršnjačkog nasilja. Te kolege treba više uključiti u sam rad sa decom jer su svakodnevno prisutni u školama - napominje Marina Starčević.
Uvođenje konkretnih mera, koje su se pokazale kao delotvorne, treba primeniti u kontinuitetu i uključiti i ostale službe, kao što je sanduče za anonimno prijavljivanje.
- U mnogim školama se nalaze sandučići za anonimno prijavljivanje nasilja, a dosad se ova praksa pokazala kao veoma efikasna. Upravo zato mišljenja sam da bi ovakvi sandučići trebalo da budu obavezni - uverava predsednica sindikata. Dodaje da uvid roditelja u aktivnosti koje deca imaju na društvenim mrežama, ne predstavlja kršenje privatnosti deteta, već jednu od najosnovnijih mera prevencije.
Od velikog značaja je stalno unapređenje komunikacije dece sa školskim policajcima i uspostavlja poverenje, što podrazumeva posete učenika jedinicama policije i posete policijskih službenika školama, kulturne i sportske manifestacije, upoznavanje sa poslovima i aktivnostima policije...
Odredbe Konvencije odnose se na zaštitu deteta od:
• fizičkog i mentalnog nasilja, zloupotrebe i zanemarivanja (član 19);
• svih oblika seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja (član 34);
• otmice i trgovine decom (član 35);
• svih drugih oblika iskorišćavanja (eksploatacije) štetnih po bilo koji vid detetove dobrobiti (član 36);
• nehumanih i ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (član 37).
- U mnogim školama, što bi trebalo uvesti kao obavezno, se nalaze sandučići za anonimno prijavljivanje nasilja. Sve to u teoriji je lepo zamišljeno i svi se trudimo da što više pružimo deci podršku da ne trpe nasilje bilo emotivno, fizičko ili elektronsko (Viber, Facebook i slične aplikacije). Nasilje nad decom ostavlja veoma snažne tragove na mentalno zdravlje i psihosocijalni razvoj mališana. Nažalost, i sami roditelji moraju da se uključe aktivno jer priča "i mi smo se tukli kao mali" jednostavno nije i ne može biti opravdanje za brutalne stvari koja su deca spremna da učine jedni drugima. Roditelji moraju da paze u kakvom se društvu dete kreće, nagla promena dojučerašnjih drugova, poremećen osećaj vrednosti i počinjanje aktivnog praćenja sportskih događaja u organizovanim navijačkim grupama je veliki razlog za brigu. Jedno je bodriti tim, a drugo učestvovati u grupama navijača gde su lak plen dilerima narkotika i gde je poželjno fizičko nasilje da bi se dokazala pripadnost. Samim tim lančana reakcija ide sa tribina preko porodice i završava se u školskim klupama - objašnjava predsednica SUKP.
S druge strane, kaže, novousvojena evropska praksa je veoma upitna kada je reč o bezbednosti dece.
- Roditeljima su donekle ruke vezane zakonom o zaštiti deteta gde čak imamo situacije da se roditelji poveravaju nama predavačima kako im je dete "zapretilo" tim zakonom ukoliko mu ne udovolje. Sve je dostupniji internet i deca su sve svesnija svojih prava a sve dostupnine su i esktremno nasilne igrice, spotovi, razni snimci nasilja u klubovima, stadionima i sl. Trenutne rijaliti programe je neukusno i pominjati. Porodica jednostavno mora da utiče na svoje dete...zbog njega samog a i zbog druge dece. Porodica, kao osnovna ćelija društvene zajednice, mora da neprekidno detetu pruža ljubav, osećaj sigurnosti i zaštićenosti. Deca moraju da budu svesna da treba da prijave ne samo nasilje nad sobom nego i nad drugima, jer se nikada ne zna da li će i ona doći na red kod nasilnika u bilo kom obliku - podvači Marina Starčević.
- Decu treba podsticati da uoče promenu ponašanja svojih drugova, priču o alkoholu i narkoticima. Moraju da skrenu pažnju školskom policajcu na sumnjive osobe u školskom dvorištu kao i takozvanu "stariju braću" koja posećuju učenike, a ustvari su pripadnici raznih grupa iz kriminalnog miljea spremnih da regrutuju našu decu za svoje potrebe. Treba forsirati zdrave sportove i što više insistirati na komunikaciji dece pod čime ne mislim na dopisivanje nego na razgovor i pravo druženje jer smo svedoci sve učestalijeg elektronskog nasilja uglavnom grupe nad pojedincem. Praksa u poslednjim decenijama uči nas da se često jako loše završavaju takve stvari. Kontrolišite s vremena na vreme sa kime vam se dete dopisuje, to nije narušavanje privatnosti deteta već prosta prevencija da ne postanu plen pedofila i raznih grupa koje vrebaju na internetu. Kao majka i sama znam da je to teško, ali mišljenja sam da zajedničkim trudom uz pomoć školskih policajaca možemo mnogo promeniti - zaključuje Marina Starčević, predsednica SUKP.
(Kurir.rs)
