icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ZABRINJAVAJUĆE! SRBIJU NAPUSTIO SVAKI 10 STANOVNIK: Evo gde najčešće beže Srbi u potrazi za boljim životom
Foto: Profimedia

Za poslednjih 15 godina Balkan opustošen

ZABRINJAVAJUĆE! SRBIJU NAPUSTIO SVAKI 10 STANOVNIK: Evo gde najčešće beže Srbi u potrazi za boljim životom

Društvo

Iz Srbije se od 2000. do 2015. godine ukupno iselilo 654.000 ljudi ili skoro 10 odsto kompletnog stanovništva, dok je sa teritorije Balkana otišlo neverovatnih 7.337.000 građana, što je, recimo, jednako broju stanovnika koji naša zemlja ima prema poslednjem popisu.

 

Naime, prema podacima i istraživanjima koje je sprovela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, iz Srbije je ukupno emigriralo 654.000 ljudi, od čega ih je najviše, čak 179.000 ili 27 odsto, otišlo u Nemačku u potrazi za boljim životom.

 

- Sledi Austrija, u koju se preselio 105.000 naših, i Švajcarska sa 68.100 nastanjenih ljudi koji su rođeni u Srbiji, a koji su stariji od 15 godina. Pored ovih zemalja, Srbi su naseljavali Francusku, Hrvatsku, Italiju, Kanadu, Mađarsku, Sloveniju i Australiju, a emigrirao je skoro jednaki broj žena i muškaraca. Najviše, čak 76 odsto, iseljenika ima između 24 i 65 godina. Istraživanje sprovedeno od 2007. do 2013. pokazalo je da bi se 24 odsto ljudi za stalno odselilo iz Srbije kada bi imalo priliku - navodi se u istraživanju "Migracije i zdravlje".

 

Ni zemlje nekadašnje SFRJ nisu bolje, a po broju iseljenika prednjači Hrvatska, iz koje je otišlo njih 865.100, i to u Nemačku, Australiju, Italiju, ali i Srbiju. Slede Slovenci, kojih je otišlo 148.000, dok za Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i region Kosova ne postoje podaci. Međutim, ne beži narod samo iz bivše SFRJ već i sa celog Balkana. Na ubedljivo prvom mestu po broju ekonomskih migranata su Rumuni.

 

 

- Iz Rumunije je otišlo 2.717.000 ljudi starijih od 15 godina, i to uglavnom u Italiju, Španiju, Nemačku, Ameriku i Izrael. Slede Albanci, kojih je 955.000 u Grčkoj, Italiji, Americi i Kanadi, i Bugari, kojih je 810.000 mahom naselilo Tursku, Španiju, Grčku i Nemačku. Iz Grčke je otišlo 711.000 ljudi, dok je Mađarsku napustilo 477.000 stanovnika - podaci su koji se mogu naći na sajtu OECD.

 

Ekonomista Ljubodrag Savić objašnjava da je migracija iz Srbije i sa Balkana uvek bilo i da će ih biti, kao i da je to prirodna stvar, ali da je ključ u tome da se spreči odlazak mladih i školovanih ljudi.


- Prvi razlog za migracije je razlika u razvijenosti Balkana i zemalja u koje se odlazi. Prvi talas migracija bio je na kraju 19. i početkom 20. veka, kada je počelo iseljavanje naših u Ameriku, sledeći talas je bio za vreme socijalizma, kada je Tito otvorio granice i dozvolio ljudima da idu, jer nije mogao da reši problem nezaposlenosti. Tada su uglavnom otišli stanovnici iz ruralnih i siromašnijih krajeva na istoku zemlje. Treći talas migracija dogodio se devedesetih zbog ratova, kada je veliki broj ljudi bežao s Balkana glavom bez obzira. Prvo su bežali od vojnih dejstava, a zatim i od nemaštine koja je usledila - kaže Savić za Kurir i dodaje da su prve i druge generacije iseljenika još i imale vezu sa Srbijom, dok danas to više nije slučaj:

 

- Ti ljudi se ne vraćaju da investiraju u Srbiju, pa makar to bile prazne velelepne kuće u istočnoj Srbiji. Rumunija je u najvećem problemu, jer nemaju više školovan kadar, od majstora do lekara. Sledeći talas migracija, koji nas nije pogodio, desio se kada su neke zemlje sa ovih prostora ušle u EU i građani su se masovno selili u potrazi za bolje plaćenim poslom. Najvažnije je da ne dozvolimo da ostanemo bez školovanog kadra bukvalno u svim oblastima. Srbija kao zemlja ima prostora da deluje preventivno.

 

Brojke

  • 35.000 ljudi godišnje napusti Srbiju, pokazuju demografski trendovi
  • 654.000 stanovnika se iselilo iz Srbije od 2000. do 2015.
  • 16 odsto visokoobrazovanih ljudi bilo je među njima
  • 9,7 odsto stanovništva Srbije se odselilo

 

Osmi na svetu po negativnom natalitetu

 

Stvar sa demografskom slikom u Srbiji postaje još lošija ako se zna da nam je prirodni priraštaj negativan već 25 godina. Prema procenama Ujedinjenih nacija, Srbija će do sredine ovog veka izgubiti 15 odsto stanovništva, što znači da će imati čak 1,34 miliona ljudi manje. Prema zvaničnim podacima ove organizacije, Srbija je na osmom mestu u svetu po negativnom natalitetu, a u većem problemu od nas su samo Bugari, Rumuni, Hrvati i četiri bivše sovjetske republike.

I iz BiH godišnje ode 18.000 ljudi

 

Od početka godine do danas iz Bosne i Hercegovine je, prema zvaničnim podacima, otišlo 18.000 ljudi. Posle najave da Nemačka, kako pišu tamošnji mediji, namerava da do kraja godine usvoji zakon kojim će se olakšati dobijanje radne i boravišne dozvole ljudima koji dolaze iz zemalja van Evropske unije. Iz nevladinog sektora upozoravaju da će se broj odlazaka u narednim mesecima dodatno povećati. Odlaze čitave porodice, i to ne samo zbog nedostatka radnih mesta već i zbog ukupnog političkog i društvenog prilično negativnog ambijenta u kojem, kako kažu, ne vide perspektivu ni za sebe ni za svoju decu, pišu tamošnji mediji.

Kurir.rs/Jelena Pronić

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.