Bivši novinar Kurira u januaru prošle godine odlučio je da se preseli u Nemačku. U ispovesti za Kurir, podelio je iskustva iz inostranstva i okrio neke potpuno neverovatne stvari.
Put mesta u okolini Minhena krenuo je u januaru prošle godine.
- Zašto ne otići u taj raj zvani Nemačka, kad već imam pasoš EU? Naslušao sam se prijatelja koji mi zavide na tom parčetu hartije koje omogućava legalan rad u inostranstvu, a bogami i raznih ispovesti po novinama i internetu o blagostanju preko granice, pa preko noći prelomih - dajem otkaz i idem u Nemačku! Ostavih tako sve ovde i zapucah "gore". Pa, da vidimo i to čudo na sopstvenom primeru.
Nisam znao ni reč nemačkog, ali to nije bila prepreka da bez po muke nađem posao. Dobro, morao sam udobnu fotelju iz Kurira da zamenim špatulom u Mek Donaldsu, al' mora od nečeg da se krene. Znam da vas odmah zanima koliko sam zarađivo. Minimalac! Okej, nemački minimalac.
To dođe devet evra po satu. Ispod toga tamo ne može niko da bude plaćen. Bruto plata, na 180 sati mesečno, oko 1800 evra (noćni rad, praznici, pa izađe i po deset evra sat). Eto, toliko vam iznosi minimalac s kojim, verujte mi, može sasvim lepo da se živi. Kad se odbiju porezi, doprinosi i najveća stavka kirija za stan ostaje - oko hiljadu evra. A, pošto je hrana u Nemačkoj daleko jeftinija nego u Srbiji, na tu stavku odlazi jako malo novca, tako da moze i da se uštedi. Od minimalca...
E da, kad se dotakoh hrane... Ja ne znam dokle će da nas ovde prave budalama, ali 95% namirnica je jeftinije u Nemačkoj u odnosu na Srbiju. I to drastično jeftinije! Stiže nam taj Lidl, pa ako i budu imali nemačke cene - super za nas, "obične" ljude. Apsurda li, radujemo se cenama kao u zemlji gde zarađuju osam puta više od nas.
Setite se samo kad u korpu stavite, pa npr. Kinder jaje za 120 dinara, da taj isti proizvod u Nemačkoj i košta duplo jeftinije. Izvinite, dosta o cenama "gore" i ovde, neću da mračim više, zeleo sam samo da dignemo malo svest da vidite da nas je.eno besumučno kradu!
Da se vratim na Nemačku. Ljudi, gore je sistem apsolutno savršen. Kod doktora ne čekaš mi minut, javni prevoz nikad ne kasni ni minut, nema reda ni komplikovane procedure ni u opštini, ni policiji, ni sudu, ni bankama... Sve pod konac, ma jesu pedantni i odgovorni da im nema ravnih!
Ako sam to već i znao pre nego što sam otišao, nisam imao pojma da su Nemci izuzetno gostoprimljiv narod. Jesam živeo u seocetu pored Minhena, ali nezamislivo je bilo da prođem ulicom i da mi se SVAKO ne javi. Ne poznaje me niko lično, ali to nije prepreka da me uz osmeh SVAKO pozdravi. Fascinantno. A, meni kroz glavu prolaze slike odnosa međ' srpskim komšilukom.
E, to je kraj sa pohvalama za život gore. Sad verovatno mislite pa šta sad ti još hoćeš kad ti sve tako savršeno?
Jedna "mala stvar" ipak nije savršena, a to je život. Potpuno drugačije od onoga na sta smo mi navikli ovde. Tamo nema druženja, nema prijateljstava, nema izlaska iz kuće, nema ničega osim posla i spavanja. Mnogi naši što žive tamo kad stave život "na tas" sa zaradom, odluče da izaberu materijalno blagostanje. Onda lažu sebe i druge da su srećni...
Ja sam posle godinu dana naučio nemački jezik, našao i dobio novi, daleko bolji posao i... vratio se u Srbiju. Možda sam lud, glup ili šta već, ali jednog lepog dana kada uđemo u famoznu EU i kada masovno krenu ljudi da odlaze u Nemačku... E, pa posle godinu dana tamo verujem da će me velika većina tada razumeti. Sada, teško da to može da se shvati.
(Kurir.rs/Miloš Bjelinić Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
