I za Zadušnice, ali i ostalim danima, nije retka pojava da vernici na grobna mesta iznose hranu i piće.
"Želimo da nahranimo duše predaka. U narodu se veruje da su tako živi i mrtvi zajedno i da ne uskratimo onim najbližim koji su umrli ono najosnovnije", kaže etnolog Vesna Marjanović.
Nekada se u gradskim sredinama nije iznosila hrana i piće na groblje, ali se taj običaj pojavio i u gradovima migracijom stanovništva.
Kako na sve to gleda crkva?
"U pitanju je paganski, a ne hrišćanski običaj", kaže za Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, ali i navodi da će se običaj u narodu teško izmeniti jer se pre slušaju "dve žene iz komšiluka nego sveštena lica" i upućuje kako bi na ovakve pojave trebalo da reaguju njegove kolege.
"Religija ne predviđa iznošenje hrane na groblje. Crkva nema mehanizam da to brani, ali može da savetuje i preporučuje" - kaže on, i dodaje da se duša ne hrani hranom kao i telo, pa da pokojnika ne možemo "nahraniti".
"Veliki je broj ljudi koji ne donose velike količine hrane, već simboličke" - kaže on i dodaje da to ide u dobrom smeru, u smislu da će se iskoreniti taj običaj.
Žito, vino i sveća - to je ono što će sveštenici preporučiti vernicima da pripreme za parastos.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
