Bez posetilaca, struje, vode i hrane za životinje. Ovako je bilo u Beogradskom zoo-vrtu za vreme bombardovanja, prema sećanju Zorana Rajića, zaposlenog u ovoj oazi gotovo trideset godina
A najteža je bila jedna direktiva koju su dobili:
- Vrt je tada od opasnih životinja imao divlje mačke, medvede, vukove, slonicu, kao i odrasle šimpanze. Najstrašnije za nas radnike je što smo dobili puške i direktivu da, ukoliko se desi da se bombe obruše na kavez, nijedna opasna životinja ne napusti zoo-vrt - kaže Zoran.
Kaže da ne zna da li bi imao snage da to uradi. A stanovnike zoo vrta mučio je i stres, kao i nas.
- To što su životinje bile oskudno hranjene i povremeno u hladnom nije bilo opasno po njih toliko koliko zvuci sirena i detonacija - priča Zoran.
Imali su problema naravno i sa zalihama hrane, jer je posetilaca bilo minimalno, a vrt je živeo od ulaznica.
- Nije se mogla kupovati hrana u odgovarajućim količinama. Snalazili smo se kako smo mogli. Lakše je bilo sa nabavkom za biljojede i mesoždere, ali je za svaštojede izbor bio katastrofalan, za popodnevni obrok kuvano im je žito, pirinač ili krompir. Što se tiče kupovine bebi-hrane za male šimpanze, uglavnom smo je mi radnici sami kupovali svojim novcem, ali je pomoć stizala i od prijatelja i saradnika - kaže Zoran Rajić. - Srećom, u vrtu smo imali krave pa sa mlekom nije bilo problema - zaključuje radnik.
NE PROPUSTITE
Kurir.rs/Novosti
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
