Najnovije vesti

UDARNICI IZ VRTIĆA: Mališani, roditelji i vaspitači zasukali rukave u Dušku Radoviću
Foto: Privatna Arhiva

radna akcija

UDARNICI IZ VRTIĆA: Mališani, roditelji i vaspitači zasukali rukave u Dušku Radoviću

Beograd

Haj-ho, haj-ho, haj-ho – samo je falila ta čuvena pesma Snežaninih patuljaka kad vaspitač Nemanja zamahnu krampom, a tate dočekaše pijucima i ašovima minule subote u dvorištu vrtića „Duško Radović“ na Vidikovcu.

 

Sve sami udarnici se okupili. Jutro je rano, a dve vaspitačice uveliko šmirglaju li šmirglaju. Stižu i mame „naoružane“ četkama i farbom. Svašta je tu, gomila guma, paleta, gajbica... Nema bacanja. Reciklaža, reciklaža i samo reciklaža...

 

Čuva se planeta, biće tu remek-dela. Sad će i koturovi za kablove postati stolovi. I to kakvi!

 

foto: Privatna Arhiva

Mama Violeta poranila sa svojom Anastasijom. Radno proslavlja rođendan.

 

-E, da je moj Igor došao, on bi to časkom. Al’ mora da radi – obilazi Violeta oko kotura, „stručno“ ga gleda.

 

Čusmo tu i za pur penu, git, silikon, svakakva čudesa. Dohvati se Violeta brusilice, namesti šmirglu, zabaci kosu i u akciju. Dok si rek’o keks bi gotovo - oduva prašinu, osta ravan „sto“.

 

Sad će i Ana da proba. Muž šmirgla vozić, deca okolo jurcaju, vreme je da i bankarka pokaže šta zna! I ona dok si rek’o keks! Pa onda glavu

malo levo, pa malo desno, pa zažmuri na jedno oko. Da se proveri, da l’ je sve ravno i glatko. K’o kakav iskusan majstor.

 

foto: Privatna Arhiva

Mama Ivana oguli crvene nokte. I ima za šta. Ne mari, pašće novi manikir.

 

Na voziću gužva - već ga zauzeli rodtelji i vaspitačice. Omiljena igračka dece odavno se ofucala. Ono malo preostale farbe valja skuti, pa „Ćiri“ dati nove boje.

 

foto: Privatna Arhiva

Nekolicina mališana trčkara okolo. A onda se načičkaše na penjalici.

 

-Nemanja, Nemanja, Nemanja, igraj se sa nama – uglas će.

 

A Nemanji od krampa i graške znoja krenule.

 

-Nema odmora dok traje obnova – dobaci neko.

 

Mahnuše „pioniri“ za fotkanje i odoše na ljuljaške. Nemanja danas uopšte nije zabavan.

 

foto: Privatna Arhiva

Malo dalje vaspitačice i jedan tata se bore sa da zabodu četiri tanja, odeljana drveta za šator.

 

-Al’ će mali Indijanci da se obraduju – reče jedan majstor u prolazu.

 

Na stazicama veselo, vredne ruke mama i ideje mališana šaraju sivi, mrtvi beton. Osmehuje se sunce, javlja se mesec, srca razbacana na sve strane, tu je i „školica“.

 

A kod zadnjih vrata nešto krupno ostavlja svoje stope.

 

-Kad već trče i skaču po ovoj stazici, nek im bude zanimljivije. Skakutaće se po ovim stopama – vele vaspitačice dok farbaju šablone.

 

foto: Privatna Arhiva

„Doplovio“ je tu i brodić. Trup je gotov, lepo izleda, al’ valja mu staviti i jedra. A i farbe malo fali. Sad će i to vredni roditelji.

 

Evo je i Snežana, rukovodilac vrtića.

 

-Divno, dvino, divno - roditelji, deca, vaspitači zajedno – ne skida osmeh, pa otvori tefter.

 

A tamo pregršt slika. Pa poče, te praviće ovakakv sto, te pogledajte ove zebre od guma, ta biće tu svakakvih oblika, materijala.

 

-Deca moraju da budu u prirodnom okruženju, da se prljaju, da budu što aktivnija. Ima slučajeva da rukama razvlače sliku u slikovnici. Moramo ih odbojiti od telefona – veselo će ona, pa ode dalje.

 

foto: Privatna Arhiva

Tate udarnici i Nemanja iskopaše rupe za postavljanje guma. Valja sad malo i predahnuti.

 

-Svaka čast! Sad ću ja kaficu da skuvam, samo čas – eto je vaspitačica Jelena s četkicom plavom od farbe.

 

Gume su na redu. Pa kad ih srede, napune zemljom, mali znalci svakakve biljke će tu saditi.

 

Dotrčaše i „pioniri“, hvataju se za četkice.

 

-Ode nova jakna – smeje se jedna mama.

 

Ma nema veze. Gledaj radosti. Dohvatiše i „sto“. Sad će ga srediti. Pa će tu mame nacrtati i tablu za „Ne ljuti se čoveče“, na drugom stazu za autiće, a jedan će sami oni išarati. A onda će, objašnjava vaspitačica Mira, stočiće pod čemprese, pa kad udare vrućine ima da uživaju u hladovini. Skovana je i klupa od paleta, ofarbana, k’o nova! A tu su i panjići, čekaju svoj red.

 

foto: Privatna Arhiva

Umoriše se i mali udarnici, težak je to posao. Navališe na kifle, osveženje.

 

-Mašo, hajde ti budeš lopov, a ja policajac – neumoran je Andrej.

 

- Hoću da pijem sok – jedva, kroz gutljaje, dođe do reči Maša.

 

- Dobro, budi ti policajac, a ja ću lopov – pokuša da je odobrovolji drugar.

 

Ma, jok! Ne da se Maša.

 

Dođe vreme da se i peva „Haj-ho, haj-ho, haj-ho, mi kući idemo...“

 

Sjajan posao bi zavšen. Ostaše divne tvorevine malih ruku i njihovih roditelja i vaspitača. A uživancija u njima biće posle isprave po Pravilniku o bezbednosti dečjih igrališta. Pa da bude, što bi naš narod rek’o, mirna Bačka! Živela igra!

 

(Kurir.rs/J. Spasić)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...