BEOGRAD - Dugo se čekalo da se sve kockice slože kako bi u Srbiji moglo da zaživi doniranje embriona, jajnih ćelija i spermatozoida, kao i mogućnost da žene bez partnera postanu majke.
Jedna od glavnih nedoumica oko ove tematike bilo je kako će biti definisani donori i da li može da se dogodi da se od jednog davaoca iskoriste ćelije/spermatozodi za više primaoca, pa bi bojazan o susretu dece koja su biloški povezani, a ne znaju za to bila velika.
Međutim, naš zakon o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom je to jasno definisao.
"Dobra stvar našeg zakona o lečenju neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom je što donori mogu da budu samo jedan na jedan, odnosno jedna donorka/donor može da daruje svoje ćelije, embrione ili spermatozode samo jednom paru ili ženi bez partnera, rekla je direktorka udruženja "Šansa za roditeljstvo", Sandra Jovanović, a povodom otvorene prve banke reproduktivnih ćelija u Srbiji.
NE PROPUSTITE
Ona objašnjava da u drugim zemljama to nije tako i da je našim zakonom na ovaj način zaštićena svaka mogućnost da deca rođena ovom procedurom mogu da se sretnu slučajno, stupe u kontak, a da ne znaju da su im roditelji (odnosno davaoci) isti.
Podzakonski akti koji su definisani neposredno pre otvaranja banke reproduktivnih ćelija definišu na koji način može da se u Srbiji uradio vantelesna oplodnja uz pomoć doniranih ćelija.
NE PROPUSTITE
"To je prvi korak koji je morao da se uradi, kada je pitanje finansiranja RFZO kod nas finansira vantelesnu oplodnju, što znači da bi donacija trebakla da bude na teret, bar delom na RFZO, za sada ne znamo ništa konkretno", dodaje Jovanović.
Finasiranje je vrlo bitna stavka za sve parove, jer sada više ne moraju da idu u inostranstvo po donirane ćelije ili spermatozoide, kaže Jovanović i dodaje da je procedura veoma skupa, ali kako naš zakon zabranjuje da se naplaćuje davaocu, mora da se nađe način kako da se motivišu ljudi da upravo iz alturističkih razloga to rade.
NE PROPUSTITE
Zakonski u Srbiji parovi o trošku države mogu da idu na tri besplatne vantelesne oplodnje, ali procedura donacije iako jeste procedura vantelesne oplodnje, ne podrazumeva besplatne pokušaje o trošku RFZO-a.
"Ovo je potpuno odvojena procedura, ako vi imate tri finansirana postupka i ako vi kandidat za te postupke, to znači da vi ne morate na donaciju, znači da imate svoje zalihe da možete da idete sa svojim materijalom", kaže Jovanović.
Zakonom ne postoji starosna granica za primaoce, a davaoci mogu da budu starosti do 40 godine, a žene od 21 do 34 godine, kaže direktorka udruženja "Šansa za roditeljstvo" i objašnjava da je zakonom to dobro predviđeno i ističe da je bitno je da donori budu što mlađi.
"Ljudi koji ulaze u proceduru donacije su ljudi koji moraju da se odluče na ovaj postupak i to nisu ljudi koji biraju boju očiju ili kose deteta, već su to parovi koji su ostali bez ćelija", objašnjava Jovanović.
Zakonom je takođe predviđeno da svaka donacija bude apsolutno anonimna, ali da ukoliko dete koje je rođeno ovim postuopkom nakon navršene 15 godine želi da dobije informacije o davaocu, može da dobije informacije poput toga da li je donor bolovao od neke bolesti, ali ne i ime i prezime.
U proseku godišnje se u Srbiji uradi oko 2.500 vantelesnih oplodnji preko RFZO.
Registar koji predviđa novi zakon će imati informacije koliko tačno žena ili parova se odluči za ovaj postupak.
Ovo udruženje, koje je osnovano u septembru 2016. godine na inicijativu ljudi koji imaju problem sa začećem broji više od 2.000 članova i osnovni cilj im je da ljudi sa problemom začeća nemaju osećaj da su sami, kaže Jovanović i dodaje da je samom udruženju pre svega potreban prostor, koji od osnivanja nemaju, a i koji trenutno ne mogu sami da finansiraju.
(Kurir.rs/Tanjug)
