Stranci o Srbiji i Srbima imaju razna mišljenja, pa se tako i Nataša iznenadila sa situacijama sa kojima se ovde susrela.
“Sve mi je nešto nejasno. Počelo još ranije kad sam došla i svi imaju najbolje telefone. Nose markiranu gardarobu, puše skupe cigare. Kafići po ceo dan puni. Kao da sam došla kao Alisa u zemlju čuda i davali mi da pojedem otrovni keksić. Ide se kod frizera i manikira jednom mesečno. Ide se na depilaciju. Kad treba da se kreči zove se moler. Kad se studira ne može da se radi. Roditelji plaćaju svadbe, presele se u šupe da bih oslobodili deci kuću ili stan. Dignu kredite da bih kupili deci auto,” piše na svom blogu Nataša Futselaar – Stevanović.
Polu-Holanđanka, polu-Srpkinja, bila je iznenađena koliko se to razlikuje u odnosu na bogatu Holandiju.
“ U detinjstvu kad bi se kupovala gardaroba mogla sam da odaberem ne markirane stvari. Ako bih želela nešto markirano morala sam da dodam svoje pare koju sam zarađivala pored škole. Po ceo dan čistim boraniju u piljaru za mnogo male pare da bih kupila te levis 501 posle nekoliko meseci rada… Drugarice svi duge kose bez frizure, jednom u godinu vidimo frizera”, primećuje Nataša.
Međutim, ona je presrećna, jer joj ovakva društvena klima u Srbiji sasvim odgovara.
“Meni sada sve ovo ide u prilog. Titraju me, titraju me svekar i svekrva. Voze me svuda, kad pada sneg moj svekar iztrči da mi kupi hleb. Da se ne bi mučila. Cak kad sam bila trudna svako jutro sam našla na svoje vrata vruć burek. Svaki dan me pitaju da li treba nešto,” kaže Nataša u svom blogu, gde otkriva da je znala da se sa tazbinom i posvađa.
“Subota ujutru ja čistim kuću i moj starij sin tada je imao 6 godine i imao je zadatak da čisti stepenište. Kofu u ruke. Dođe moj svekar i kaže: „To nije normalno.“ Još dete pa i dečko to da radi. Nije stvar u ljubavi. Nemam osećaj da su me moji roditelji manje voleli nego što ovde ljudi vole svoju decu. Ovde bi deca mogla da beru voće i povrće celo leto. Nema ko da bere. Možda je to što vam bog sve dao. Lepu zemlju sa dobrom klimom. Kruške padaju na sve strane bez da ih neko titra. Šljive tona,” primećuje Nataša.
Još kao devojčica svake je godine za letnji raspust dolazila u Niš, gde se zaljubila u našu zemlju. Onda je došlo jedno leto kada se umesto u netaknutu prirodu zagledala u tamnokosog Nišliju. Venčali su se, najpre živeli u Holandiji, a onda ipak shvatili da su porodica i nostalgija jače od bilo koje plate. Poslednjih 12 godina njih dvoje sa decom žive u rodnom Nišu, a na svom blogu „Život stranca u Srbiji“ Nataša na duhovit način priča o svojim pokušajima,često komičnim da se uklopi u kulturu zemlje za koju je vežu ljubav i krv, ali ne i mentalitet.
Kurir.rs/https://holandjanka.blogspot.com/
