NE PLAŠIMO SE ALBANSKIH TERORISTA, ČUVA NAS SVETITELJ: Evo kako se živi u manastiru Dečani posle planiranog napada

Bezbedni smo uvek jer nas čuvaju mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog. Pored njih, ne osećamo nikakvu opasnost. Čak i kada je tokom 1999. godine u više navrata manastir granatiran, nismo brinuli za svoje živote. Obavljali smo svakodnevna posluženja, baš kao i sada, u danima uoči slave naše lavre.

Ovo je nepodeljeno mišljenje monaha Visokih Dečana, uprkos nedavnom nagoveštaju terorističkog napada na svetinju. Kažu da o tim navodima i ne razmišljaju, jer se ovih dana uveliko pripremaju za ktitorsku slavu. Osim organizovanih, dečanski monasi očekuju i mnogo pojedinačnih dolazaka. Iako se uzdaju u zaštitu Svetog kralja, pitamo ih kako funkcioniše obezbeđenje koje imaju od vojnika Kfora?

- Manastir je pod zaštitom italijanskih vojnika, dok se na okolnim punktovima Slovenci, Austrijanci i Moldavci smenjuju na po nedelju dana - objašnjava nam otac Petar i podseća da je manastir, takođe, pod stalnim video-nadzorom i sa još četiri "tačke" na kojima je stalno prisutno po nekoliko vojnika.

Ipak, na punktu kod prilazne kapije vidimo desetak vojnika. Da li su najave o mogućem terorističkom napadu uticale na to, od čuvara ne dobijamo odgovor, ali nam ljubazni vojnik slovenačkog Kfora uzima dokumenta, daje propusnicu i želi ugodan boravak u svetinji.

U nedelju, povodom slave, u manastiru očekuju oko 2.000 gostiju iz cele Srbije i regiona. Zato žele da, u čast Svetog kralja Stefana, ionako blistava svetinja, zasija dodatnim sjajem.

- Osim nas monaha i iskušenika, gosti i mladi iz obližnjih srpskih sredina pomažu nam da uredimo crkvu, manastirsku portu, pomoćne zgrade i konake - kaže nam monah Petar zadužen za prijem gostiju.

Da je u svetinji sve "pod konac" vidi se čim se kroči u dvorište: trava je pokošena, pokupljeno opalo lišće, čiste staze... U crkvi se, takođe, uređuje svaki kutak, sa posebnom pažnjom i kivot sa moštima Stefana Dečanskog. Poliraju se svećnjaci, vaze, polijeleji... Nekoliko mladića pred manastirsku prodavnicu doprema pakete sa vinom iz Dečanske vinice.

- U toku su intenzivne pripreme, uređujemo crkvu, manastirsku portu i sve zgrade - priča otac Petar. - Do slave, ako Bog da, biće sve potpuno čisto. Uz vernike i goste, očekujemo i sveštenstvo i monaštvo naše crkve iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Republike Srpske... Zasad nam je najavljeno 20 autobusa, ako ne bude kao prošle godine kada je, uoči slave, na administrativnim prelazima zaustavljeno 12 autobusa sa vernicima. No, i pored toga, prošle godine, u svetinji na ktitorskoj slavi, bilo je oko 1.000 vernika.

Dečani, kako kažu monasi, ostavljaju bez daha sve namernike koji u njega dođu, diplomate iz međunarodnih misija na KiM i one koji manastir obilaze u okviru poseta svetinjama pod zaštitom Uneska:

- Kada vide dečanski Hram Hrista Spasa i manastirski kompleks očaraju ih arhitektura, freske, ikonostas, čuveni polijelej... Shvate i da za proteklih sedam vekova i stalnih napada, u ovakvom okruženju nije mogla biti sačuvana u tako dobrom stanju bez Božje zaštite. Zato iz nje izlaze drugačiji, smireniji, spokojniji...

I Turci čuvali manastir

Da je manastir proteklih sedam vekova neprestano bio na meti napada Albanaca svedoči i dnevnik ruskog monaha Dionisija koji je, početkom prošlog veka, sa grupom svetogorskih monaka došao iz Hilandara. U dnevniku koji je vodio od 1903. do 1906, piše da su "Arnauti pucali na manastir", o pokušajima pljački, ucenama ali i da je, i tada, 30 turskih vojnika bilo zaduženo da čuva manastir.

- Valjda je to bio tadašnji turski Kfor - u šali nam govori otac Petar. - I poznata Engleskinja, putopisac Meri Dankan, slično je opisala našu svetinju od belog mermera koja je uprkos stalnim napadima sačuvala autentičnost i bila kontrast okruženju.

Pravi srpski domaćini

Uređuju monasi i iskušenici Dečane pred ktitorsku slavu, ali i neprekidno dočekuju goste. Samo što je ispratio dvoje japanskih novinara, novi iskušenik Isaija očekuje dolazak vernika iz Crne Gore. Za njihov doček priprema posluženje - manastirske sokove i rakiju. Da su dečanski monasi pravi srpski domaćini ukazuje i ekonomija sa oko 200 ovaca, koza i krava, mehanizacija, imanje...

(Kurir.rs/Novosti/Dragana Zečević)