U SUSRET NAJVEĆEM HRIŠĆANSKOM PRAZNIKU - ČEGA SVE VERNICI MORAJU DA SE UZDRŽAVAJU: Samo telesni post Bog ne prihvata!
Društvo -
SPC ističe duhovnu stranu posta i uči da samo telesni post, to jest uzdržavanje od izvesnih jela, Bog ne prihvata
Post, uzdržavanje od hrane za izvesno vreme, sreće se u različitim oblicima u gotovo svim religijama. Smatra se vrlo važnim i značajnim za duhovni i telesni život i zdravlje, „Božjim delom, jer Bog ne treba hrane“.
SPC uči da post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela. - Telesni post je - piše na sajtu Eparhije sremske SPC - samo neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu duhovnu borbu protiv strasti, koje se raspiruju kroz telesne želje. Pošto telo zajedno sa dušom učestvuje u grehu, treba zajedno s njom da učestvuje u naporima ka ponovnom zadobijanju vrlina. Stvarni duhovni post podrazumeva uzdržavanje od svake pohotljivosti. Sveti Oci su oduvek isticali duhovnu stranu posta i pisali da sam telesni post Bog ne prihvata. Čak su ga nazivali „demonskim postom“ jer ni demoni ne jedu, a ne teže duhovnom usavršavanju. Time je onaj koji samo telesno posti, a ne pristupa duhovnom podvigu, identičan demonima. Duhovna strana posta uvek uključuje pojačane molitve, i kvalitativno i kvantitativno, i borbu za opšte unapređenje svih hrišćanskih vrlina - kaže se u ovom tekstu.
POKLONI ČITAOCIMA KURIRA TOKOM MARTA - NAJLEPŠE IKONE HILANDARA
foto: Kurir
A Sveti Jovan Zlatousti pisao je: - Ne govori mi: „Toliko dana sam postio, nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini“; nego kaži nam da li si ti od gnevnoga postao tih, od žestokoga dobrosklon. Ako si ti ispunjen zlobom, zašto si telo mučio?
Crkva je postove ustanovila u znak stradanja Isusa Hrista i deli ih na jednodnevne i višednevne.
Jednodnevni postovi su sreda, dan kada je Juda izdao Isusa Hrista, i petak, kada je Hristos razapet, Krstovdan (27. septembar), dan uoči Bogojavljenja (zimski Krstovdan, 18. januar) i Usekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja (11. septembar).
Višednevni postovi su božićni (od 28. novembra do 6. januara), uskršnji (traje sedam nedelja pre Uskrsa), petrovski (počinje prve nedelje posle Duhova i traje do Petrovdana, 12. jula) i velikogospojinski (od 14. do 27. avgusta). U dane posta ne jede se meso, osim ribe, niti bilo koja druga hrana životinjskog porekla (mleko, sir, jaja).
Pored deset Božjih zapovesti, kojih se svi hrišćani strogo pridržavaju, vernici su dužni da slede i devet crkvenih zapovesti, u kojima post ima važnu ulogu. Tako druga zapoveda: „Drži post pred rođenjem Hristovim, pred praznikom Sv. ap. Petra, pred Uspenjem Bogorodice i svake srede i petka“, u četvrtoj se nalaže: „Ispovedaj grehe svoje i pričešćuj se u spomenute velike postove“, u šestoj piše: „Drži postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje“, a sedma propisuje: „Svadbe ne čini u vreme posta.“
BOGORODICA TROJERUČICA
Najznačajnija ikona srpskog naroda
Ikona Bogorodice Trojeručice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznačajnija ikona srpskog naroda. Predanje kaže da ju je ikonopisao jevanđelist Luka.
U osmom veku razbuktao se među hrišćanima pokret protiv ikona i vizuelnog predstavljanja Hrista, Bogorodice i svetitelja uopšte. Njima se žestoko suprotstavljao Jovan Damaskin i zbog toga mu je bila odsečena desna ruka. Držeći odsečenu u zdravoj ruci, Damaskin se celu noć molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I čudo se zaista dogodilo. U znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu. Posle toga se zamonašio i nastanio u manastiru velika lavra u Judejskoj pustinji, gde je poneo i ikonu Trojeručice.
Legenda kaže: „U lavri su se nalazile još dve svetinje: čudotvorna ikona Bogorodice Mlekopitateljnice i paterica - igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog (svetitelj koji je živeo u petom veku, prim. red.) Prema predanju, ovaj svetitelj je na samrti prorekao da će u manastir doći jedan carski sin njegovog imena - Sava i da će po njegovom poklonjenju pričvršćeni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje. Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje - da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojeručice.
Pet vekova kasnije proročanstvo Svetog Save Jerusalimskog se obistinilo. U lavru je došao srpski monah Sava. Dok se poklanjao svetiteljevom grobu, igumanski štap je pao. Isto čudo se ponovilo i sledećeg dana. Tako su se razrešile sve sumnje monaha da je srpski Sava onaj koga su čekali.“
Sveti Sava je ikonu Bogorodice Trojeručice preneo u Srbiju, tu su je čuvali vladari iz loze Nemanjića, a u 14. veku je sa dvora cara Dušana preneta u manastir Studenicu. Pred turskom najezdom velika svetinja preneta je na Hilandar, gde je proglašena za igumaniju i zaštitnicu Hilandara. Za nju se vezuju brojna čuda i isceljenja. Ikona se tamo nalazi i danas, a devedesetih godina 20. veka bogato ukrašena kopija Bogorodice Trojeručice je doneta u Srbiju. Ova kopija nalazi se u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Prva koja je izneta sa Svete gore MILION VERNIKA NA POKLONJENJU
Ikona Bogorodice Trojeručice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete gore. Godine 1993. je oko petnaest dana boravila u Crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih.
PET VRSTA POSTA
Po strogosti, ili načinu uzdržavanja, postovi se dele u pet kategorija:
1. Potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića (čak i vode).
2. Suhojedenje - uzimanje suve hrane ili samo hleba i vode, jedanput na dan.
3. Post na vodi - uzimanje jela pripremljenih na vodi, bez upotrebe ulja za kuvanje. Poznat i kao ‚strogi post“.
4. Post na ulju - uzimanje jela pripremljenih na ulju. Vino je dozvoljeno.
5. Post na ribi - uzimanje jela koja mogu da sadržavaju ribu, pripremljenih na ulju. Vino je dozvoljeno. Ovo je najblaži način posta.
