Brzina širenja koronavirusa zavisi od načina njegovog prenosa, osetljivosti građana i da li imamo prevenciju - vakcinu. U odnosu na to, znamo da se virus prenosi najlakšim i najbržim putem, da smo svi osetljivi i da možemo oboleti, a da vakcine još nema. Postoje svi uslovi za brzo i nesmetano širenje koronavirusa širom sveta, kaže u intervjuu za Kurir dr Darija Kisić Tepavčević, vanredni profesor na Institutu za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Srbija je ušla u treću nedelju epidemije, da li je to vreme kada se očekuje porast obolelih?
- Kada i u kojoj nedelji će se nešto dešavati, to niko sa sigurnošću ne može da kaže. Iskustva iz nekih zemalja pokazala su da je početkom treće zabeležen nagli porast broja obolelih. Tada je došlo do kritičnog „nagomilavanja“ rezervoara infekcije, broja inficiranih, koji, ako se puste da nesmetano šire virus oko sebe, omogućavaju svakodnevni višestruki porast zaraženih. Početkom treće nedelje mi imamo 149 potvrđenih slučajeva. S druge strane, za ovu bolest karakterističan je „fenomen ledenog brega“, odnosno većina inficiranih ili nema nikakvih simptoma, ili su oni blaži, liče na prehladu. Odlično je što će takve osobe sticati imunitet i polako jačati kolektivni imunitet. Ali takvi nosioci infekcije oko sebe mogu da prenose virus jednako kao i oni koji su hospitalizovani! Znači, mi početkom treće nedelje imamo 149 potvrđenih slučajeva infekcije i barem pet do 10 puta više inficiranih koji nisu prepoznati jer se osećaju dobro.
U sprečavanju širenja koronavirusa bitna je lična odgovornost svakog od nas. U čemu se ona ogleda?
- Poslednje dve nedelje na terenu se obavljaju intenzivna epidemiološka istraživanja, sprovodi se pronalaženje kontakata inficiranih i njihovo stavljanje pod zdravstveni nadzor i u kućnu izolaciju. Polazimo od činjenice da je svakom pojedincu važno sopstveno zdravlje i zdravlje svoje okoline. Ipak, izgleda da postoje osobe koje ne shvataju tu odgovornost. Zbog toga je Vlada Srbije uvela sve mere koje će omogućiti da se virus ne širi tolikom brzinom. Moramo da budemo svesni da svako od nas može da nosi ovaj virus u sebi. Još nije u potpunosti razjašnjeno koliko on dugo može da opstane u spoljašnjoj sredini - satima ili danima. U ovom momentu imamo broj inficiranih osoba koji bi bez striktnih mera socijalnog distanciranja i samoizolacije u narednim danima doveo do više stotina obolelih na dnevnom nivou.
Na koje simptome bi građani trebalo da se jave lekaru telefonom?
- Još je sezona respiratornih infekcija i mnogi od nas imaju neke simptome. Tokom prošle nedelje bilo je više od 5.000 prijavljenih oboljenja sličnih gripu. Znači, postoji verovatnoća da sad imamo povišenu temperaturu, kijamo, kašljemo, a da to nema veze s koronavirusom. Potpuno je razumljivo da svako pomisli da se radi o koronavirusu. Veoma je bitan epidemiološki podatak da li ste bili u kontaktu sa osobom kod koje je potvrđena infekcija kovid-19. Otvoren je veliki broj telefonskih linija putem kojih svi mogu da dobiju informacije o daljem postupanju. Povećali smo broj telefonskih linija kako bi svi mogli da dobiju savet, a to ćemo i dalje da radimo. Dosadašnja istraživanja pokazala su da, za razliku od gripa, simptomi kovida-19 uglavnom idu postepeno i da u najvećem broju slučajeva nema curenja iz nosa.
Koje su indikacije za testiranje osobe na koronavirus?
- Često smo slušali čelnike SZO da treba testirati što više ljudi. Cilj toga je da se otkriju nosioci virusa koji nemaju simptome i da se oni stave u samoizolaciju. Lek ne postoji, tako da se opet vraćamo na činjenicu da je ključna reč - samoizolacija. Indikacije za testiranje su striktno definisane da bi se postigla maksimalna efikasnost. Zdravstveni radnici ne mogu da budu u samoizolaciji, tako da će se sigurno povećati njihovo testiranje jer ne smemo da dozvolimo da se infekcija širi među onima koji spasavaju ljudske živote.
Kada očekujete pik epidemije u Srbiji?
- Cilj svih nas treba da bude da epidemijska kriva kovida-19 ne bude strma, nego da je razvučemo i „spljoštimo“ bez vidljivog velikog pika.
U kojim slučajevima bi trebalo da nosimo maske i rukavice?
- Ukoliko se pridržavamo svih mera samoizolacije, uz redovno pranje ruku, ličnu higijenu, higijenu prostora, provetravanje prostorija, maska i rukavice nam nisu potrebne. Ovaj virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem i bliskim kontaktom sa inficiranom osobom. Istraživanja iz Kine pokazala su da to nije kontakt od nekoliko sekundi koji je ostvaren kada ste, na primer, prošli pored inficirane osobe. Prema novoj definiciji, bliski kontakt je kontakt sa inficiranom osobom u trajanju od minimum 15 minuta, a na udaljemosti od maksimalno dva metra. Zato treba da shvatimo da maska ima svoju ključnu ulogu među zdravstvenim radnicima u bolničkoj sredini.
O kraju epidemije u Srbiji
OD SVAKOG OD NAS ZAVISI
Koja je vaša procena o završetku epidemije u Srbiji?
- Kapacitet zdravstvenih ustanova je spreman za najgori mogući scenario, ali se nadamo da će svako od nas doprineti da se postepeno navikavamo na ovaj virus i da ne dozvolimo da izazove veće posledice. Nadam da ću studentima medicine moći uskoro da pričam o ovoj epidemiji kao o primeru dobre prakse primene populacionih mera samoizolacije u kontroli virusa koji se širi kapljičnim putem.
Kurir.rs/ Razgovarala Radmila Briza Foto: Tanjug/Zoran Žestić
NE PROPUSTITE
