U vreme kada masovna vakcinacija stanovništva protiv koronavirusa širom sveta obećava da se barem nazire kraj pandemiji, javnost se pita koliko dugo traje imunološki odgovor na COVID-19, o čemu govori ugledni hrvatski naučnik Gordan Lauc.
Kada je reč o imunološkom odgovoru na koronavirus, pre svega je važno reći kako je moguće više puta se zaraziti koronavirusom, ali ovi slučajevi su izuzetno retki. Lauc, koji je inače profesor biohemije i molekularne biologije na Univerzitetu u Zagrebu, govori da je do sada provedeno nekoliko velikih istraživanja u kojima je analizirana učestalost reinfekcija SARS-CoV-2 virusom, navodi Klix.ba.
"U svim istraživanjima je pokazano da su reinfekcije moguće, ali da su vrlo retke, verovatno ispod 1 posto unutar šest do osam meseci od prve zaraze. U gotovo svim slučajevima simptomi bolesti su kod reinfekcije bili blaži u odnosu na prvu infekciju, što pokazuje da nas imunitet stečen prebolevanjem štiti od nove zaraze. U najvećem broju slučajeva radi se o gotovo potpunoj zaštiti, a kod manjeg broja ljudi o samo delimičnoj zaštiti", obećavajući su podaci koje otkriva Lauc.
Imunitet je ipak individualan
Prema nekim od poslednjih analiza svetskih naučnika, imunitet ostaje jak najmanje osam meseci nakon oporavka od korone. Lauc takođe potvrđuje ove podatke, ali dodaje da je gotovo siguran da imunitet traje i duže.
"Jedino nemamo dovoljno ljudi koji su se razboleli pre više vremena da bismo to mogli sa sigurnošću tvrditi. Ali, ovde je ipak potrebno biti oprezan, budući da je kod drugih koronavirusa pokazano da se imunitet ipak gubi vremenom i da se ljudi mogu više puta razboleti. Opšte gledano, imunitet je individualan i ne postoji generalno pravilo. Neko će biti zaštićen duže, a neko drugi kraće", dodaje Lauc.
Delotvonost vakcina
Neizostavna istraživanja naučnika danas su vezana i za imunološki odgovor nakon primanja neke od vakcina protiv koronavirusa koje su u upotrebi.
"Takozvane mRNA vakcine kompanija Pfizer, BioNTech i Moderna zahtevaju dve doze za zaštitu. Prvi nivo zaštite postiže se oko dve sedmice nakon prve doze i vrlo je verovatno da osoba sa funkcionalnim imunološkim sistemom, ako se zarazi više od dvije sedmice nakon prve doze, neće razviti težak oblik bolesti. Zbog toga neke države i razmišljaju da za početak vakcinišu više ljudi samo jednom dozom, a da drugu dozu daju kada postane dostupna. Ali to su još uvijek alternativna razmišljanja koja nisu dobro potvrđena istraživanjima, tako da se većina zemalja odlučuje za standardni protokol u kojem se druga doza daje tri sedmice nakon prve doze. Puna zaštita, koja je procenjena na oko 95 posto, postiže se od sedam do deset dana nakon druge doze", pojasnio nam je Lauc.
Hrvatski naučnik je putem društvenih mreža podelio i rezultate vrlo značajnog istraživanja koje je provedeno u Kataru, a u kojem su naučnici pratili 43.044 osobe s antitelima na SARS-CoV-2 do 35 sedmica. U ovom istraživanju je zaključeno upravo da su reinfekcije vrlo retke te da, ukoliko se i dese, bolest je blaža nego prvi put.
S tim u vezi, Lauc ističe da prirodni imunitet sprečava umnožavanje virusa u nosu i grlu, što znači da osobe koje razviju imunitet prestaju biti potencijalni nositelji zaraze. Ovo je prva jaka indikacija da oporavljeni ili vakcinisani više ne bi trebali nositi maske, paziti na distancu i slično, smatra Lauc.
Ipak, konkretne odluke i preporuke nije moguće doneti na temelju jednog istraživanja, tako da priznati hrvatski naučnik podseća da svi koji su prebolovali koronu ili su vakcinisani i dalje trebaju poštovati epidemiološke mere koje su na snazi.
(Kurir.rs/Klix.ba, DŽ.L.)
NE PROPUSTITE
