Tužbe u parnici, prođu li najavljene izmene zakona, biće privilegija samo za bogate, jer narod neće imati para da plaća ogromne takse, koje iznose do 97.500 dinara, samo da bi dospeo na sud. I na sve to treba da snosi sudske i advokatske troškove ako ima više tužbi protiv istog tuženog, pa čak i ako pobedi u sporu.
- Pravo na suđenje i pristup sudu je jedna stvar, a plaćanje taksa druga. Mogu da tužim svakoga, a ako nisam platio taksu, postoji sistem prinudne naplate. A nacrtom izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku, koje predlaže Ministarstvo pravde, ako nemam novca da platim takse, čiji je raspon od 1.900 do 97.500 dinara, i za šta je rok osam dana od pokretanja tužbe, ne mogu ni da imam pristup sudu jer se smatra da je tužba povučena i automatski ću izgubiti spor. Takođe, svi koji su podneli više tužbi, bilo protiv banaka, države, poslodavca ili koga drugog, bez obzira na to da li su uspeli u postupku, moraju da snose sudske i advokatske troškove, što je protivustavno - kaže za Kurir advokat Nemanja Injac.
On dodaje i da će ovaj zakon, ukoliko se usvoji, važiti retroaktivno, a time i protivustavno, jer će se odnositi i na sve aktuelne sporove za koje nije plaćena taksa.
- U toku je oko milion sporova i ni za jedan od njih nije plaćena taksa jer je praksa da sud s prvostepenom presudom pošalje i nalog za uplatu takse, za šta je rok osam dana. Pa ko ne plati, ide prinudna naplata, odnosno izvršitelji - navodi Injac i dodaje:
- Ubeđen sam da je bankarski lobi imao izuzetan uticaj na ovaj nacrt zakona kako bi sprečio građane da povrate svoj novac koji su im banke uzele nelegalnom naplatom troškova obrade kredita. I ovo je prvi put da se advokati ne bore za sebe, nego za građane.
Jedina dobra stvar
Elektronsko suđenje
- Jedina dobra intencija predloga izmena je uvođene elektronskog podnošenja podneska i elektronskih suđenja, ali i to je preuranjeno jer je rok do 2022. baš kratak - kaže Injac.
A sada banke ne priznaju klijentima da su ih opljačkale, odnosno nelegalno uzele novac od njih, pa makar to bilo i 500 dinara. Plaše se da bi stotine hiljada klijenata isto tražile, pa čekaju sudske sporove, kojih je znatno manje, ali su skuplji. A ljudi su tužili i za 500 dinara, što je, naravno, njihovo pravo i potpuno su u pravu. Međutim, sumnja se da tu ima i dobro uigranih igrača, posebno što su i po gradovima i društvenim mrežama osvanuli oglasi za javljanje radi naplate onoga što su banke uzele. I sad, ako građanin tuži za 500 dinara, advokat naplati minimum 100 evra, pa mogu da se utale u podeli novca.
- U postupcima protiv banke, klijent dobija što mu se duguje, a advokati naplaćuju troškove. Prosečni iznosi za koje se ljudi sude su 10.000-15.000 dinara, a s kamatom dobiju oko 20.000. Medutim, dosta je i onih građana kojima nije motiv novac, već žele isključivo da pobede banku na sudu. Advokatski troškovi koji su sporni za banke, a koji iznose najviše 110 evra (6.000 za pisanje tužbe i 7.500 izlazak na ročište), isključivo su izazvani postupanjem banaka koje ne priznaju tužbe nego ulaze u sporove - kaže Injac i dodaje da "nacrt izmena predviđa i presudu bez suđenja i ročišta, pa bi advokati naplaćivali samo sastavljanje tužbe, što im nije sporno".
Kurir.rs - J.S.S.
NE PROPUSTITE
