Ukoliko konačno rešenje budžetske inspekcije bude da moramo da uplatimo oko 180 miliona dinara u republički budžet, sledeći korak je Upravni sud. Novac nećemo da uplaćujemo u budžet jer nismo ništa protivzakonito uradili, kaže za Kurir dr Vera Petrović, predsednica Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd (ATUSS), kojoj je budžetska inspekcija Ministarstva finansija dala rok od 90 dana da vrati oko 180 miliona dinara, što je oko 1,5 miliona evra, u državni budžet.
ATUSS je pravni naslednik Visoke škole elektrotehnike i računarstva, čija je direktorka bila Vera Petrović. Ova visoka škola je sa još četiri druge 2019. postala odsek novoosnovane ATUSS, čija je predsednica Petrovićeva. Budžetska inspekcija češljal" je period od 1. januara 2018. do 1. februara 2021. i našla da je oko 180 miliona protivzakonito i nenamenski trošeno na stimulacije, povećanja plata, nagrade, poklone... I naloženo je da te pare vrate u budžet.
Petrovićeva navodi da je novac, za koji je naloženo da treba da se vrati u budžet, mera data u zapisniku budžetske inspekcije i dopuni zapisnika, a da se tek očekuje rešenje, posle koga će možda biti i pravnog postupka.
- Osporene stimulacije isplaćivane su iz sopstvenih prihoda, a ne iz budžetskih sredstava, i to u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, drugim propisima i donetim aktima, što se i u samom zapisniku konstatuje - priča Petrovićeva i dodaje:
- Nije bilo ni nenamenskog, ni nezakonitog trošenja novca. Iako je budžetska inspekcija dala rok do 5. avgusta, a ne do 12. jula, kako ste objavili, da neki novac vratimo u budžet, ne može se vratiti nešto što nije dobijeno.
Petrovićeva navodi da je nenamensko trošenje ono koje nije predviđeno finansijskim planom, a da je kod njih sve istim predviđeno i usvajano u završnom računu, pa potom dostavljano Ministarstvu prosvete.
- Da je bilo problema sa prihodima i rashodima, do sada bi neko verovatno ukazao na to. Stimulacije su isplaćivane iz sopstvenih prihoda ustanove. Ministarstvo nam transferiše budžetska sredstva po koeficijentima i uredbama iz 2004, dakle još iz doba viših škola. U uredbi postoji dodatni koeficijent za rukovodioca grupe, katedre ili odseka, a mi imamo rukovodioca studijskog programa. Dakle, tu je reč o tumačenju uredbe, jer smo od 2007. prešli iz više u visoku školu i od tada imamo strudijske programe, ali nemamo grupe i katedre - kaže i nastavlja:
Kontrole
Blate me da bi me skinuli
- Sve ovo je već odavno otpočelo kako bi me oblatili i skinuli s mesta predsednika Akademije i kako bi to bio neko ko iz dva pokušaja nije uspeo da me pobedi. Trenutno nas kontroliše i DRI, prosvetna inspekcija stiže u ponedeljak, upravo sam obaveštena da me je Inspekciji rada tužio nepostojeći sindikat ATUSS, tako da svako radi svoj posao - kaže Petrovićeva.
- U zapisniku se navodi da se stimulacija, po zakonu, "može, ali i ne mora isplatiti", pa je pitanje da li bi se zaposleni trudili da rade više ako im se ne isplati stimulacija, da li bi škola bila konkurentna i mogla da zadrži traženi i plaćeni IT kadar.
Na našu opasku da je samo sebi stimulacijama pribavila oko 10 miliona, ističe: - Nemoguće je da je taj iznos 10 miliona. Ne znam koliko je tačno, nisam sabirala, ali toliki iznos može biti eventualno samo ako se računaju sva primanja za te tri godine - i osnovna zarada i stimulacija i honorari.
Ona i dodaje da imaju odobrenu kvotu od 210 studenata za upis na budžet na osnovnim studijama.
- Možemo da upišemo ukupno 700 studenata na prvu godinu, dakle 490 na samofinansiranje. Trenutno je u školi 2.697 samofinansirajućih studenata. Stimulacije su isplaćivane po zakonu baš za rad zaposlenih sa studentima koji se ne finansiraju iz budžeta. Da li profesori koji održe maksimalno dozvoljenih 12 časova, a norma im je šest, ne treba da dobiju stimulaciju i da li će želeti da rade? Da li rad sa više od 3.000 studenata treba da bude plaćen isto kao za rad sa 650 njih koji se finansiraju iz budžeta? Da li spremačice koje čiste za 3.000 studenata treba da budu plaćene kao da čiste za 650? To je sve daleko veći obim posla.
Na naše pitanje moraju li pare (po 10.000) za rođendane i po 20.000 za Osmi mart, kaže:
- Mi to možemo, jer dobro poslujemo. Napravili smo brend od škole. Škola je budžet Srbije koštala oko tri miliona dinara za tri godine koje je kontrolisala budžetska inspekcija, jer je tolika razlika između prihoda od budžeta i onoga što je škola uplatila kroz poreze, doprinose i slično.
(Kurir.rs/J. S. Spasić)
NE PROPUSTITE
