PRIZREN - Jedna od glavnih briga Evice Đorđević je da li će na jesen njena šestogodišnja ćerka Milica, koja je jedino srpsko dete u Prizrenu, moći da pohađa školu, koje trenutno nema, u ovom gradu.
Milica, koja kaže da je već naučila sva slova, ističe da joj je velika želja da ide u školu u Prizrenu, gde odrasta sa svojom majkom.
Ukoliko tako ne bude, Evica će morati da obezbedi prevoz svojoj jedinici do 40 kilometara susednih Štrpca ili Velike Hoče.
"Nadamo se da će otvoriti neku učionicu u okviru crkve, kao u doba Svetog Save, da škola bude u okviru crkve. Ako ne bude škole u Prizrenu, ona će morati da putuje u 40 km udaljeno Štrpce, što će biti jako teško, naročito zimi", kaže Evica Đorđević.
Načelnik prizrenskog Okruga Jovica Budurić izjavio je da će učiniti sve kako bi se ovaj problem rešio, a Milica, koja je jedino srpsko dete u Prizrenu, u svom rodnom gradu dobila školu.
Budurić je kazao da bi otvaranje institucije kao što je škola u Prizrenu ohrabrilo ljude da se vrate na ove prostore, naglasivši da je jako bitno da škola u kontinuitetu nastavi da radi jer, kako ocenjuje, gde se ne čuju crkveno i školsko zvono nema perspektive.
Milica kaže da bi volela da u školu ide u Prizrenu, ali i da joj drugari nisu tu i da bi jako volela da se vrate u Prizren kako bi se sa njima družila i igrala.
Tokom jučerašnje posete Prizrenu direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin izjavio je da će šestogodišnjoj devojčici "dovesti školu u Prizren, ili će je odvesti u školu".
"Ili ćemo joj dovesti školu ili ćemo je odvesti u školu, ali nijedno dete ne sme da ostane bez škole i nade, jer Srbija nije toliko siromašna da bilo ko bude bez nade. Milica će imati svoju školu i zato postoji ova Kancelarija i ova država da ona ima svoju školu i da ne bude sama", rekao je Vulin.
Da li će se ostvariti Evičina i nadanja njene Milice biće poznato već na jesen, do tada Evica će, kao i većina od tridesetak Srba koji žive u Prizrenu, nastaviti da brine zbog ekonomskih problema i nemaštine.
Đorđevićeva, koja je nekada radila kao vaspitačica u Domu učenika srednjih škola, od 2004. godine nema lična primanja, a socijalna davanja koja je dobijala iz Srbije su joj nedavno ukinuta.
Ona i njena šestogodišnja ćerka, koja je jedino srpsko dete u nekada carskom gradu, danas žive, kako sama Evica kaže, od 55 evra socijalne pomoći koje dobija od kosovskih institucija.
