Profesor klimatologije na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević je rekao da je jun bio topliji od proseka za taj mesec i da je u nekoliko gradova su oboreni rekordi po pitanju maksimalnih dnevnih temperatura za jun.
"U Smederevskoj Palanci je izmereno 39,9, u Beogradu je izmereno 38,7. U Beogradu je oboren rekord koji je bio jako star, još iz 1918. godine, preko 100 godina. U tom smislu, druga polovina meseca jeste bila rekordna i doprinela je tome da jun bude značajno iznad proseka", naveo je profesor Đurđević.
Potreban oprez zbog moguće suše
Dodao je da je zanimljivo da je u Srbiji tokom juna zabeleženo malo padavina i da je u Beogradu pala tek jedna petina padavina za jun, što je, kako je ocenio, potencijalno opasno zbog suše.
"Suša je proces kojem treba dugo da se zalaufa i treba biti oprezan u narednih nekoliko nedelja, pratiti prognozu, da vidimo da li će pasti kiša ili ne, zato što potencijalno znamo da su upravo jake suše donosile velike probleme, što pri vodosnabdevanju, kvalitetu vode u vodovodnim sistemima, pa sve do poljoprivredne proizvodnje", istakao je Đurđević.
Naglasio je da početak leta izgleda kao suše iz prošlosti i da je potreban oprez.
Profesor Đurđević je naveo da su prognoze bile nešto blaže za jun, ali da su temperature premašile očekivanja.
"Teško je davati dugoročne prognoze za jedan ceo mesec unapred ili za celu sezonu unapred. Tako da mi obično te izveštaje koje pišemo, obično dajemo neku vrednost koja je u nekom proseku mogućih prognoza. Pošto mi kada radimo mesečnu prognozu ili sezonsku, uradi se 50 prognoza, pa se iz tih 50 odabere srednje stanje od svega toga. Ove anomalije su bile obuhvaćene tim svim mogućim prognozama, ali su same prognoze kako su bile izveštavane, bile malo blaže od ovog što se desilo", kazao je Đurđević.
Kakav nas nastavak leta očekuje
Govoreći o nastavku leta, Đurđević je naveo da su velike šanse da bude toplotnih talasa koji će trajati duže od nedelju dana.
"Tek sad ulazimo u period kada su kod nas inače temperature najviše u toku godine. To je druga polovina jula i početak avgusta, tako da smo mi dobili porciju vreline mnogo pre nego što se kod nas očekuje. Ovakvi toplotni talasi su tipični za jul, a ne za jun. Tako da narednih sedam dana biće verovatno malo svežije vreme, malo niže temperature", rekao je Đurđević i dodao da nas posle toga očekuju novi topli talasi.
NE PROPUSTITE
Podsetio je da je baš tokom druge polovine jula 2007. godine izmeren temperaturni rekord u Smederevskoj Palanci - 44,9 stepeni.
Zbog čega je u Kanadi bilo skoro 50 stepeni
Kada je reč o talasu vreline u Kanadi, gde je oboren rekord sa 49,5 stepeni, Đurđević je naveo da se klima na planeti promenila i da će se menjati i da ćemo imati sve više perioda toplog vremena.
"Planeta se u proseku zagrejala za jedan stepen i ljudima obično taj jedan stepen ne deluje puno. Pomisle da samo treba dodati taj jedan stepen na svaki pojedinačni dan i videti koliko su moguće maksimalne temperature, međutim, nije tako. Ta toplija planeta i toplija atmosfera znači da su mnogo veće šanse za pojavljivanje ovakvih neuobičajenih ekstrema kao što je bio u Kanadi", kazao je Đurđević.
Dodao je da takva anomalija nikad ne bi mogla da se dogodi u klimi koja je vladala sredinom 20. veka.
NE PROPUSTITE
"Toplotni talasi i ti periodi produženog toplog vremena su jedna najevidentnijih manifestacija klimatskih promena. Mi znamo danas da se ukupno, globalno, tri od pet toplotnih talasa nikad ne bi desilo da nismo imali porast temperature za jedan stepen. U tom smislu, klimatolozi više nisu iznenađeni. Sve to što se dešava je činjenica da se na to sve vreme ukazuje i da će to postati neka vrsta nove normalnosti i da gore situacije možemo očekivati u budućnosti", istakao je profesor Đurđević.
Šta je toplotna kupola
Američki meteorolozi su anomaliju u Kanadi nazvali toplotna kupola. Đurđević je objasnio da je u pitanju pojava tokom koje se na jednom velikom području beleže velika temperaturna odstupanja koje su najčešće povezane sa poljem visokom pritiska, koje na temperaturnim mapama izgledaju kao brdo, odnosno kupola visokog pritiska u kojoj se napravi velika temperaturna anomalija.
"Takve epizode se nazivaju toplotnim talasima. Karakteristično za toplotne talase je da zahvataju velika područja. Nisu lokalizovana, recimo da imamo toplotni talas u Nišu, a da se ništa ne dešava u Leskovcu, pa čak i u Beogradu. Obično treba neko veće područje. U našem slučaju je to najčešće Jugoistočna Evropa. Obično cela Jugoistočna Evropa bude obuhvaćena toplotnim talasom. To je i u Kanadi bio slučaj", naveo je Vladimir Đurđević.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
