Najnovije vesti

RODITELJI, PRIČAJTE SA DECOM: Mališani u Srbiji sve češće progovaraju tek u četvrtoj godini, a prva reč im je na engleskom!
Foto: Shutterstock

PORAZ

RODITELJI, PRIČAJTE SA DECOM: Mališani u Srbiji sve češće progovaraju tek u četvrtoj godini, a prva reč im je na engleskom!

Društvo

Višesatno gledanje stranih crtaća i pesmica na tabletu, telefonu ili TV dovodi do toga da mališani kasnije razvijaju govor, jer im roditelji ne posvećuju dovoljno pažnje, upozoravaju logopedi

Mališani u Srbiji sve kasnije počinju da govore, a neretko se dešava da prvu reč izgovaraju tek sa četiri godine. Jedan od razloga je, kako kažu logopedi, i taj što deca, umesto sa roditeljima, sve više vremena provode uz mobilne telefone i tablete.

Višesatno gledanje popularnih crtaća i pesmica na engleskom ima za posledicu i to da naša deca često prvo progovore engleski, pa maternji jezik! Mnogi roditelji zbog brojnih obaveza, nažalost, sve manje vremena provode s decom, sve manje s njima pričaju i najlakše im je da im daju u ruke telefon ili uključe TV da se sama tako zabave.

Dr sc. Nataša D. Čabarkapa, logoped, kaže za Kurir da joj roditelji često govore da su neke govorno-jezičke faze izostale kod njihovog deteta „i da se još uvek nije pojavila funkcionalna reč, iako dete ima dve, tri, a u najtežem slučaju četiri godine“.

- Da bi se govor razvio, potreban je dobar sluh. Dete koje ne čuje ili ima neku prepreku pri slušanju neće razviti govor na vreme. Bitan je i podatak iz porodične anamneze da li je neko od roditelja kasnije progovorio, da li su postojali neki od faktora rizika pre rođenja, tj. u toku trudnoće. Međutim, takođe, socioemocionalna klima u kojoj dete odrasta mora da bude stimulativna da bi dete progovorilo. Ako ne pričate sa svojim detetom, ono nikada neće progovoriti - objašnjava dr Čabarkapa i dodaje da „prekomerna upotreba tehnologije na ranom uzrastu izlaže dete mnoštvu informacija koje ne razume, a komunikacija je jednosmerna“. Televizor, tablet i telefon, kako ističe, nisu sagovornici.

deca
foto: Shutterstock

- Dete upija sadržaje i na zvučnu stimulaciju ne mora da odgovori, pa zato kasnije ima problem da učestvuje u razgovoru. Melodije govora u crtanim filmovima su uglavnom neprirodne i nekarakteristične za spontanu komunikaciju, pa dete usvaja pogrešan obrazac. Boje su jarke, a slike se brzo smenjuju, što je intenzivan stimulus za dečji nervni sistem.

Ona ističe i da su istraživanja pokazala da se „govorno-jezička patologija kod dece predškolskog uzrasta povećala sa 8,3 odsto (1953) na 63 odsto 2010“.

Istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora su pokazala da dete od dve godine nekada provede i do sedam sati dnevno ispred tableta. Čak i kada jede.

- Najnoviji trend je učenje govora sa TV. Mnogo dece koja mi dolaze u centar su višesatno provodila vreme pored televizora, tableta ili telefona, pa se dešava da prva funkcionalna reč bude na engleskom ili na drugom stranom jeziku, a ne na maternjem - kaže ona i dodaje da je razlog „vaspitna zapuštenost“, jer su deca, zbog poslovnih obaveza i nedostatka vremena roditelja, prepuštena bebisiterkama, bakama i vrtiću.

Nataša D. Čabarkapa
foto: Printscreen Youtube

Roditelji, u pamet!

Razgovarajte s detetom

l Roditelji se moraju baviti detetom kako bi ono razvilo pravilan govor, ističe dr Čabarkapa.

- Morate s njim da se bavite, da govorite, pričate, pokazujete mu i igrate se s njim. Morate da detetu budete govornik i sagovornik i da mu stvorite komunikaciju. Od prvog detetovog udaha, tj. od prvog krika na rođenju, preko vokala, nazala, ploziva, laterala, glasova, reči i rečenica, stvarate ravnopravnog člana ovog društva.

Izmenjena artikulacija

Kasnije su mogući i problemi u školi

l Dr Nataša Čabarkapa kaže i da višesatno gledanje sadržaja na stranom jeziku može dovesti do toga da dete otežano razume maternji jezik.

- Može doći do izmenjene artikulacije, odnosno da glasovi budu umekšani ili da pojedini glasovi izostanu. To u kasnijem periodu može da dovede do poteškoća u usvajanju školskih veština.

Razlozi kasnog govora

l Problemi sa sluhom

l Genetska predispozicija

l Faktori rizika u toku trudnoće - razni virusi, infekcije majke, lekovi koje majka pije tokom trudnoće, intrakranijalna krvarenja bebe, povrede koje mogu da nastanu prilikom porođaja...

l Dugo korišćenje pasirane hrane i neaktivnost mišića orofacijalne regije

l Dugo korišćenje cucle ili flašice

l Višesatno provođenje vremena ispred tableta, telefona ili TV

l Kasni odlazak kod logopeda

Ružica Kantar

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja