Mucanje se objašnjava kao poremećaj govora koji se odlikuje zastajanjem, zapinjanjem u govoru, ponavljanjem glasova, slogova, isprekidanim govorom i zamuckivanjem.
Postoje dva uzroka mucanja. Jedan se javlja kada postoji genetska predispozicija i tu vrstu mucanja potvrdile su studije kod blizanaca.
Jednojajčani blizanci imaju podjednaku genetsku predispoziciju, direktno nasleđe za mucanje, za razliku od dvojajčanih, gde su ta podudaranja znatno manja.
Poremećaji kao što su hiperaktivnost u govoru, tikovi, opsesivno-kompulzivni poremećaji direktno su povezani sa pojavom mucanja.
Nataša Labović naglašava da za pojavu ovog poremećaja mora da postoji predispozicija i da neće svakoga u nekoj traumatičnoj situaciji pogoditi mucanje.
Mucanje kao posledica traume nastaje veoma retko. Ono što ga razlikuje od drugih vrsta mucanja je činjenica da ono posle nekoliko nedelja nestaje kao da ga nikada nije bilo.
Ovaj poremećaj govora dijagnostifikuje čitav tim lekara. Pomoć je sigurno moguća, a terapije su različite i zavise od uzrasta.
Najčešće se javlja kod dece od druge do šeste godine, češće kod dečaka, uzroci nisu precizno poznati, ali se pretpostavlja da je genetika najzaslužnija.
Svaki poremećaj govora kod deteta je razlog da se roditelji obrate logopedu, a od pacijenta zavisi koja kombinacija terapija će biti primenjena.
Primenjuju se vežbe disanja, načini pravilnog disanja, uvežbavanje novih načina postavljanja govorne, rečenične intonacije i akcentovanja.
Jedna vrsta terapije je i pevanje, jer se pokazalo da neki pacijenti uopšte ne mucaju dok pevaju.
Predsednica udruženja logopeda Srbije Nataša Labović ukazuje na činjenicu da je Srbija po broju logopeda zaposlenih u javnom sektoru na poslednjem mestu u Evropi.
Jedan logoped na 15.000 dece svakako nije dovoljan da pomogne snim onim mališanima koji imaju poremećaje u govoru.
Kurir.rs/RTS/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
