Najnovije vesti

PRED NAMA SEZONA SLAVA, OD KORONE NEMA ODMORA DO PROLEĆA? Epidemiolozi kažu da se situacija stabilizovala, evo zašto to nije dobro
Foto: Printscreen/covid19.rs, Zorana Jevtić

vakciniši se i ti!

PRED NAMA SEZONA SLAVA, OD KORONE NEMA ODMORA DO PROLEĆA? Epidemiolozi kažu da se situacija stabilizovala, evo zašto to nije dobro

Društvo
09:13h

Od 8.467 zaraženih koliko je naviše bilo u ovom talasu do 4.803 koliko ih je bilo juče prošlo je svega nekoliko dana. Čini se da je pik četvrtog talasa za nama, ali ostaje jedno pitanje - stiže zima, a sa njom i veliki broj proslava - da li ćemo i u najrizičnijoj situaciji epidemiju moći da držimo pod kontrolom?

Uspeli smo vakcinacijom da virus delimično usporimo, ali smo isto tako u više navrata uspeli da ga svojim neobaveznom i neodgovornim ponašanjem poput vatre raspirimo i dozvolimo mu da ponovo bukne. Praktično svako godišnje doba, ma svaki mesec, nosi neke svoje opasnosti koje mogu dovesti do novog talasa i novog širenja korone.

Sada su pred nama nepovoljni dani. Sledi period slava, od oktobra, pa do kraja januara i proslave Svetog Save gotovo da nema nedelje bez slave, a svaka sa sobom nosi poseban epidemiološki rizik. Hladnoća, kako smo naučili, doprinosi širenju virusa, a zatvoren prostor u kojem se proslave odvijaju taj isti virus širi.

Tako, iako su brojke manje, velika je verovatnoća da mu nove okolnosti izrazito pogoduju, pa se novi rast ili stagnacija na visokom nivou sve više pominju. A tu je i problem sa vakcinacijom...

Kako je sve izgledalo prošle godine?

A kako je to sve izgedalo prethodne godine kada je talas počeo upravo u ovo vreme - krajem septembra i početkom oktobra.

Nekoliko dana nakon slave Đurđic, 16. oktobra 2020. brojke su počele neumitno da rastu nakon mirnog perioda između dva talasa, da bi već poslednjeg oktobarskog dana, dan nakon slave Sveti Luka bilo zaraženo čak 1.817 ljudi. jasno je bilo - novi talas je pokrenut.

Sedam dana nakon Aranđelovdana 21.11. broj slučajeva je bio 7.041, da bi posle najmasovnije slave u Srba Svetog Nikole brojka bila viša od 3.000. Jasno je da se virus tada gasio i da je pik bio za nama, ali tada primećujemo jednu zanimljivu pojavu.

Broj novozaraženih lica za dati datum
Broj novozaraženih lica za dati datumfoto: Printscreen/covid19.rs

Naime, ako pogledamo korona krivu malo bolje - uprkos padu broja zaraženih pravog predaha među talasima zapravo nije bilo, pa su se zimski i prolećni spojili u jedan veoma dug i izrazito smrtonosan talas koji je trajao od početka jeseni do kraja proleća.

Tako, najmanji broj između dva talasa bio je u januaru, ali to nisu bile brojke na koje smo navikli kada se gasi jedan talas i počinje novi. Nismo imali dan da je broj zaraženih bio ispod 1.000.

Najmanje zaraženih je bilo 17. januara kada je zaraženih bilo 1.317, nakon čega je epidemija opet krenula nekontrolisano da "divlja". Svi su izgledi da je to ono što ove zime možemo da očekujemo.

"Ovo nije klasična biološka kriva"

Ako pak, konkretno za ovaj talas upitamo naše stručnjake kada možemo očekivati njegov izvesni kraj, odgovori su podeljeni.

- Teško je pitanje kada će se ovaj talas završiti. Ovaj virus je zaista nepredvidiv i većini epidemiologa nije jasan način na koji se ponaša. Trenutna kriva nije klasična biološka kriva - kaže epidemiolog dr Radmilo Petrović penzionisani stručnjak Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak".

Kako on objašnjava kriva ima jedan normalan tok, raste, dotakne vrh i onda nastavi da pada - taj proces traje dva do tri meseca.

- Međutim, mi sada imamo situaciju da su se visoke brojke zadržale već duže vreme. Sve se kreće od šest do sedam hiljada zaraženih. Kriva je već dugo ravna na visokom nivou - navodi naš stručnjak.

Doktor Petrović kaže da situacija dodatno nije jasna kada se posmatra situacija na širem nivou.

- Ako pogledamo podatke Svetske zdravstvene organizacije broj korona pozitivnih je na svetskom nivou niži za oko 10 procenata. Ipak, ako pogledamo Balkan situacija je drugačija. I kod naših suseda brojevi ovih dana rastu, šta se tačno dešava, nije do kraja najjasnije - navodi naš epidemiolog.

Radmilo Petrović, vakcina
foto: Zorana Jevtić, Printscreen

Ipak, on kaže i da, ako je suditi po epidemiološkim procenama, ovaj talas neće biti gotov u narednom mesecu, a verovatno će se produžiti i na novembar.

"Stabilizacija, ali ne u pozitivnom smislu"

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. dr Branislav Tiodorović ranije je rekao da potencijal virusa povećavaju razne okolnosti u velikim kolektivima.

- Tu gde se ljudi okupljaju sa raznih strana predstavlja rizik, nije isto imati 15 radnika i imati 1.500 radnika. To će sigurno biti jedan od faktora za povećanja broja i održavanje potencijala. Brojke preko 3.000 moramo da očekujemo. Možda će to ići tako dok postoji „gorući materijal“, dok virus ne pronađe osetljive, a to su oni koji su nevakcinisani u ovom slučaju. Onda može doći do neke stabilizacije, ali to nije stabilizacija u pozitivnom smislu, može biti 1.000, ili 1.500, možda i 2.000 sve je moguće, rekaoje tada profesor Tiodorović.

"Nema predaha do proleća"

Neke prognoze sa druge stane nisu toliko optimistične. Po rečima prof. dr Nade Kuljić Kapuljice predaha nema do proleća.

- Teško je prognozirati kada će korona nestati, ali ono što znamo jeste da je sezona ovog virusa rano proleće, negde posle epidemije gripa, i da tek posle toga može da se očekuje stabilnija epidemiološka situacija - poručuje prof. dr Kuljić Kapulica.

Spisak rizičnih događaja u narednom periodu:

OKTOBAR

Osnovci i srednjoškolci su u klupe seli u septembru, a to će u oktobru učiniti i studenti. Radi se o veoma mobilnoj grupi stanovništva, desetinama hiljada akademaca koji žive po studentskim domovima, koji se druže, zabavljaju... Ako bude lošeg vremena doći će i do masovne selidbe ljudi u zatvorene delove kafića, restorana, klubova...

Srbi proslavljaju Svetog Luku.

NOVEMBAR

Sezona slava i masovnog okupljanja po domovima srpskih domaćina u novembru je u jeku. Ujedno, život se zbog hladnijeg i kišovitijeg vremena seli u zatvorene prostore. Bilo da je reč o provodu, zabavi, sportu, pozorištu...

Slave koje slavimo: Đurđić, Mitrovdan, Aranđelovdan, Mratindan, Sveti Vrači.

A povrh svega tu je i mini školski raspust sredinom meseca.

DECEMBAR

Na prvom mestu je apsolutno doček Nove godine kada čak i oni najrevnosniji daju sebi oduška. Krajem godine dolazi i veliki broj naših ljudi koji rade u inostranstvu.

Slave koje se slave: Sveti Nikola - najmasovnija srpska slava.

JANUAR

Novogodišnji i božićni praznici, sa neizbežnim masovnim okupljanjima u zatvorenom, praktično su tempirana bomba, a kada na njih dodamo i sezonu skijanja i zimskih odmora, jasno je da je januar jedan od najkritičnijih meseci. I pride nemojmo zaboraviti da će i dalje biti u toku sezona slava.

Slave koje slavimo: Sveti Stevan, Sveti Vasilije, Sveti Jovan, Sveti Sava

(Kurir.rs/Blic)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track