Mark Tven je rekao: "Dobrota je jezik koji gluvi mogu da čuju i slepi da vide." Dobro delo uvek najdalje odjekne, ali se neretko čini da se o lošim delima više priča.
Koliko ste puta imali priliku da vratite izgubljeno, ne očekujući ništa zauzvrat? Šta biste uradili da u svom kafiću pronađete nekoliko hiljada evra? Zoranova priča daje odgovore na ova pitanja i samo jednu pouku - poštenje i dobrota će se gotovo uvek vratiti.
Vest o porodici koja je uzela izgubljenu torbicu u kojoj je bilo 12.000 evra brzo se proširila internetom. Svi su odmah skočili da osude, daju svoje mišljenje i kako bi oni postupili u tom trenutku, iako nikada nisu imali sličnu situaciju. Slikar Zoran Marinković (52) ne mora da razmišlja jer se i sam našao u takvoj situaciji pre nekoliko godina.
- Bio sam vlasnik kafića 27 godina, sve do pandemije kada sam ga zatvorio i ne nameravam ponovo da otvorim. Za to vreme, u mom kafiću izgubljeno je toliko telefona da sam mogao da otvorim prodavnicu jer niko nikada nije došao po njih. Ali pre 10 godina dogodilo se nešto čega sam se setio čitajući vest o porodici koja je pronašla novac - počinje Zoran svoju priču.
NE PROPUSTITE
Naime, početkom prošle decenije pronašao je oko 2.000 evra u svom kafiću i rekao konobarima da, ukoliko neko dođe po pare, tu osobu pošalju kod njega. Ubrzo je u kafić ušao uznemiren čovek, gledao je svuda po prostoriji i tražio nešto. Zoran mu je prišao i pitao ga koliko je novca izgubio i tada mu je bilo jasno.
- Rekao mi je tačnu cifru, ja sam mu vratio sve do poslednje pare. Nudio mi je novac, odbio sam, ali je platio piće. Ispostavilo se da čovek radi u Rumuniji na građevini i da je taj novac bio namenjen radnicima. U očima sam video da mu je laknulo. Ostali smo u kontaktu posle toga, čak mi je jednom mnogo pomogao - kaže Beograđanin.
Da nije bilo Zorana, nekoliko ljudi bi taj mesec ostalo bez hleba. On kaže da bi bez oklevanja ponovo uradio isto, ali da donekle razume porodicu koja je uzela novac jer, kako kaže, ko zna u kakvoj su situaciji. Međutim, on to nikada ne bi mogao da uradi.
Da im je poštenje jača strana pokazao je i Zoranov otac 1992. godine kada je sa kolegom ispred stare garaže RTS-a pronašao aktovku u kojoj je bilo između 150.000 i 200.000 maraka!
- Preko puta je bila policijska stanica, njih dvojica su ušli i rekli da vraćaju pare. Panduri su se međusobno pogledali i pitali ih zbog čega su doneli toliki novac. Majka je naravno zamerila ocu što je to uradio, a njegov kolega je dobio batine od žene - u šali kaže Zoran.
Za razliku od njegovog slučaja, novac koji je njegov otac našao, kako je Zoran čuo, nikada nije našao put do vlasnika. Porodica je ubeđena da su je tadašnji policajci podelili između sebe.
Zoran i njegova supruga su slikari, trenutno nemaju posla ali se on nada da će doći bolji dani. Ako je neke kosmičke pravde - u to nema sumnje.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
