BEOGRAD - Jezik u doba korone – lajk i šer su top, i smor a ovaj naslov – krindž - izrazi su koji su najviše svojstveni mladima koji koriste društvene mreže. Koliko se jezik menja, posebno u doba korone?
Iako su žargonizmi svojstveni različitim grupama, najuočljiviji su kod tinejdžera i studenata. Ekscentričnost i odstupanje od pravila koje žargon podrazumeva bliski su senzibilitetu mladih koji u govoru koriste i veliki broj anglicizama, objavio je RTS.
„Verovatno bi se moglo reći da se jezik u 21. veku najviše promenio zahvaljujući tehnološkoj svakodnevici, kompjuterima, računarima, telefonima, i tome koliko su oni postali deo naše svakodnevice. U tom smislu se može govoriti i o internetu kao velikom faktoru za menjanje jezika.
Neke od tih reči su izuzetno potrebne u savremenoj komunikaciji kakva je, na primer, reč frendovati koja se koristi isključivo kada se govori o društvenim mrežama. Mi zapravo nemamo u srpskom jeziku reč koja bi značila upravo to – dodati nekoga za prijatelja na društvenoj mreži, tako da se ovaj anglicizam frendovati pojavljuje kao odlično rešenje", rekla je dr Vanja Miljković iz Instituta za srpski jezik u SANU.
Žargonizmi svakodnevno nastaju i nestaju. Da se društvene promene neminovno ogledaju i u jeziku dokazala nam je pandemija. Ona je podstakla naučnice Marinu Nikolić i Svetlanu Slijepčević Bjelivuk da formiraju elektronski Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida koji sadrži više od 200 leksema inspirisanih nazivom virusa i bolesti koju izaziva.
„Ona je jedno tvorbeno gnezdo i tu bismo mogli reći da su u pitanju sve nove reči kao što su kovidaš, kovidašica, gde već zadiremo u žargon, ali imamo i reči poput korona pozitivan, kovid ambulanta koje su nove reči i već pripadaju standardnom jeziku. Neke od reči će sigurno ostati kao što je virus, kao što je bolest izazvana njime, međutim neki okazionalizmi kao što su karantinke u smislu papuča koje smo nosili u vanrednom stanu ili karantinka kao frizura kad smo se sami šišali dok frizeri nisu radili, to su neke žargonske reči koje su potencijalne, pitanje koliko će opstati posebno sa tim značenjem koje je u vezi sa pandemijom", izjavila je prof. dr Marina Nikolić.
Pandemija je uticala i na teme naučnih konferencija koje se bave jezikom. Nakon naučnog skupa u ogranku SANU u Novom Sadu, naredni je Javni govor Niša u uslovima pandemije.
NE PROPUSTITE
„Jezik je živa stvar i sasvim je prirodno i logično da jezik traži načine i kanale da imenuje ono što živimo. Nekad je to bio selfi, danas su to pojmovi u vezi sa koronom i to je sasvim normalno. Sada je jedna od najčešćih reči lokdaun, i tu dolazimo do toga da vidimo kako da srpski jezik zaštitimo. To jeste tema vrlo široka i na koju treba da damo svi odgovore, i filolozi i lingvisti i komunikolozi – kako da, u toj najezdi novih pojmova, sačuvamo srpski jezik i prilagodimo to duhu našeg jezika", rekao je komunikolog Slobodan Roksandić.
Roksandić kaže da danas postoje zanimanja koja su bila nezamisliva pre 10 do 15 godina. Isto tako će za 10 do 15 godina biti novih reči, jer će jezik i tada tražiti modele za opisivanje onoga što se živi.
Dodaje da je danas sve primetnija upotreba skraćenica.
„U udruženju Izražajnost, radimo sa decom i mladima, tu je više hiljada dece prošlo kroz naše obrazovne radionice, i tačno se vidi da oni nemaju dovoljno rečitosti, i da se ta društvena mreža odražava. Te skraćenice – bzvz, nzm, nmp (nemam pojma), idk (ne znam) ... kombinovano je sve i svašta, i to pravi problem jer će taj mladi čovek na razgovoru za posao morati usmeno da se izrazi, držaće prezentaciju u firmi, a neće znati kako to da radi", upozorava Roksandić. Dodaje da je nivo pažnje mladih takođe nizak.
Autor knjige Progovori da vidim ko si apeluje na medije, roditelje učitelje i nastavnike, koji su uzor deci, da sa mladima više razgovaraju i da im daju zadatke i vežbe, mada dodaje da u školama ima dobrih naznaka, i da se tema jezika plasira i kroz slobodne aktivnosti.
„Treba da pronađemo nove mehanizme kako da napravimo balans, i da ih podsetimo da je srpski jezik milozvučan, divan, da ga uče, da ga ne zaboravljaju, i da ne dozvole da ga engleski potpuno preuzme, i da ih obavestimo da će njihov uspeh zavisiti od toga kako se izražavaju", rekao je Roksandić i napomenuo da je važno i čitati, jer, tvrdi – nema kulture govora bez kulture čitanja, u čemu i telefon može biti koristan, što je druga strana medalje.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
