Najnovije vesti

TAKOJ VRĆAM SE IZ ŠKOLU! IMAŠ LI MUKE S PADEŽIMA KAO JUG SRBIJE Ovaj plakat beogradske gimnazije napravio ršum, razljutio južnjake
Foto: Printscreen/Facebook

to je samo jedan od stereotipa o jugu i jugoistoku Srbije

TAKOJ VRĆAM SE IZ ŠKOLU! IMAŠ LI MUKE S PADEŽIMA KAO JUG SRBIJE Ovaj plakat beogradske gimnazije napravio ršum, razljutio južnjake

Srbija
10:24h

Južnjaci na društvenim mrežama poručili da možda neki smatraju da “južna pruga” služi samo za podsmeh

Južnjaci ratuju i sa padežima i sa predrasudama – kako ih je naljutio plakat beogradske gimnazije

Plakat Filološke gimnazije u Beogradu, izrađen za projekat digitalnog bukvara, na kojem piše "Imaš li muke s padežima, kao ljudi s juga Srbije" naljutio je stanovnike tog dela zemlje. Od poverenice za zaštitu ravnopravnosti traže analizu i kažu da je to samo jedan od stereotipa o jugu i jugoistoku Srbije, objavio je RTS.

Južnjaci su u mirno doba na bojnom polju - ratuju sa padežima i predrasudama. Njihovi dijalekti, poslednjih decenija, služe za prikazivanje grotesknih likova u domaćim serijama.

"Čak vas namenski za to i uzimaju. Svi misle, van tog našeg regiona, da je sve nepravilno i da sve mora biti nepravilno. Ne, nije tačno", kaže glumac Narodnog pozorišta u Nišu Aleksandar Mihajlović.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju zatražila je da se oglasi poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

"Ceo problem je mnogo veći i mnogo širi i pokazuje da mi imamo čitave generacije mladih ljudi koji odrastaju na stereotipima, i koji imaju nekakvu formu drugačijeg prihvatanja, odnosno neprihvatanja različitosti", navodi Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Publicista i novinar, Piroćanac, Tomislav G. Panajotović najveći broj svojih knjiga napisao je na pirotskom ali, kako ističe, to je bila dugogodišnja borba sa vetrenjačama.

"Nažalost, prvi koji su se na neki način stideli svog govora, bili su Piroćanci. Mislim da je toj anksioznosti početak kraja, jer sve više mladih ljudi neguje pirotski govor, kojim se ponose i kojim govore bolje kad se vrate u zavičaj nego mi koji ovde živimo", napominje Panajotović.

U predgovoru za knjigu "Našinci", koja je napisana na pirotskom, Duško Radović je zapisao da je jezik zavičaja jedini, prirodni pravi, narodni jezik. "Samo takav jezik mogao je sačuvati ukus i miris podneblja u kome je nastao."

pirotski jezik
foto: RTS Printscreen

Leskovčani koriste samo jedan padež - nominativ

Blic je pre nepunih desetak godina obavio tekst u kojem se navodi više od dve trećine Leskovčana u govoru koristi samo prvi padež - nominativ, pa profesori srpskog jezika i književnosti imaju velike muke da nauče đake standardima jezika zemlje u kojoj su rođeni. Najproblametačniji su akcenti, a sve padeže savladaju samo najuporniji.

U Leskovcu se govori prizrensko-timočkim dijalektom i u okviru njega južnomoravskim tipom govora.

“Kada su padeži u pitanju, Leskovčani pomalo liče na Engleze, zapravo za razliku od njih, koriste samo jedan padež, pa će tako većina reći – živim u Leskovac, ja sam iz Leskovac - ispričao je tada Marko Kostić, koji predaje srpski jezik u gradskim i seoskim osnovnim školama.

Ne razlikuju lokativ i akuzativ

Njegova koleginica Biljana Mičić, koja predaje u gimnaziji, te 2013. godine objasnila je da učenici najčešće ne raspoznaju razlike izmeđi akuzitiva i lokativa, ali posebno potencira akcente koji oslikavaju jedno govorno područje.

-Upotrebljava se samo jedan akcenat – iktus, koji je najsličniji kratkosilaznom akcentu i koji se po pravilu stavlja na poslednji ili pretposlednji slog. To je veliki problem za većinu učenika. I za mnoge profesore su akcenti nesavladivi, da ne pričamo o dužini samoglasnika – veli profesorka, autor knjige “Pod jezikom, nad govorom”.

Leskovčani gutaju i samoglasnike, pomoćne glagole i ne upotrebljavaju infinitiv. Reći će “takoj”, “vrćam se iz školu”, “baba mislela”, skitala – pokazuje profesorka izvod iz gimnazijskog časopisa „Mi“.

Leskovac
Leskovacfoto: Shutterstock

-To je posledica okruženja, uticaja vlaškog, bugarskog, makedonskog i grčkog jezika, a ne treba zaboraviti da su ovi rubni krajevi poslednji oslobođeni od Turaka – objašnjava.

Tako će leskovački đak reći: ušao sam u učionici: vratio sam se iz školu; išao sam na ekskurziji.

- Deca se trude, posebno ona koja idu na takmičenja. Osvajaju nagrade, ali uz velike muke jer više paze na akcente nego na interpretaciju – priča profesorka Mičić.

Marko Kostić je tada rekao da od 30 učenika petog razreda samo troje pravilno koristi padeže. – Najveći problem su lokativ i akuzativ, ali deca ne znaju da upotrebe pravilno ni genitiv ni dativ. To je uticaj sredine i porodice – smatra on.

Pirot
Pirotfoto: Youtube Printscreen

Profesor ima originalnu ideju kako naučiti decu pravilnom akcetovanju. - Za govorna područja poput našeg potrebno je štampati udžbenike i lektire od 5. do 8. razreda sa obeleženim akcentima - predložio je tada, dok je profesor Medicinske škole Jovica Marinković tada rekao da većina profesora koji predaju druge predmete ne upotrebljavaju sve padeže, ali da takvih ima i među profesorima srpskog.

Niš
Nišfoto: Youtube Printscreen

Dijalekta se ne treba stideti

Profesorka Mičić je rekla da se standardizovani srpski jezik mora savladati, ali da se dijalekta ne treba stideti. – To su naši koreni. Dijalekt ima ogroman semantički potencijal i autentična je snaga, posebno u književnosti – tvrdi Mićićeva.

Kurir.rs/RTS

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track