Zima, zima, e pa šta je, ako je zima, nije lav!
Jer, gde ima slaninice, belog luka, čaja, nema ni zime, pa se radi napolju i na -10 stepeni!
Na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu pričali smo sa dve hrabre žene dok je mraz stezao srce. A one obe nasmejane.
NE PROPUSTITE
Nema mušterija, još je rano, kad možda otopli koji stepen...
I dok nas je podilazila jeza od januarskog minusa, jedna od njih ruke je zaronila u bure s kupusom.
Još smo se više stresli. A ona ne skida osmeh s lica. Ime joj je Slobodanka Ribuškić. Ima 63 godine, iz Slanaca je. Na ovoj pijaci, tezgi broj 103, već je punih 20 godina! E, za nju zima stvarno nije lav!
- Šta ću, dete, ne gledaj me tako, ne mogu s rukavicama da pipam kupus - rekla je vadeći glavicu iz kace:
- Zamisli da neko od mojih mušterija nađe dlačicu s rukavice! Pa to su sve moji stalni kupci, oni mi u ovim hladnim danima donose i čaj, ne smem ih izneveriti. Tu sam za njih - priča ona uz osmeh, kršeći bolne šake pune kvrga. Primetila je da smo ih videli...
- Nije to baš tako strašno, ali da - jeste posledica teškog rada, hladnoće. Obole zglobovi, ali šta ćeš - i leti i zimi mora da se radi. Posao dobro ide tokom praznika, a svi ljudi koji kod mene pazare znaju da prodajem samo svoju robu - kiseli kupus u glavici, seckani, praziluk, turšiju od šargarepe, ljute papričice... Posla ima, ugrejem se, kad nema nikoga, cupkam oko tezge, uvek nešto radim da ne mislim na zimu - priča Slobodanka i dodaje da mora dobro da se obuče: - Navučem na sebe i helanke i pantalone, tople čarape, debele čizmice, džemper, duks, jaknu, pa kapuljaču, kapu, šal...
Na pijaci i Sunčica Pajić (57) iz Aleksinca. Ona sa suprugom Miloradom dolazi dva-tri puta nedeljno na tezgu. Evo, što bi se reklo, i po ciči zimi. Na tezgi je već u šest, po mraku. Kao i Slobodanka, i ona na sebe navuče dosta tople odeće.
- Imam dva para čarapa, dva para pantalona, duks, pa još jedan duks, ispod majica, pa preko prsluk, pa jakna, pa još jedan prsluk. Možda je nekome smešno, ali tako se mora. Imam i rukavice, ali i keca u rukavu - govori nam Sunčica, pokazujući na džepove:
- Uvek u džepu imam dve flašice vrele vode, koje mi greju i ruke i stomak. Kupujemo supicu i topao čaj od čoveka koji ovde to prodaje. I tako prođu i hladni dani - ispričala nam je Sunčica, koja sa suprugom takođe prodaje domaće proizvode. Osim oraha, turšije, na tezgi su i pite, kolači, koje mesi snaja...
Upitasmo da li se nekad ogreju uz rakijicu. To nikad ne praktikuju, jer na njima je odgovornost da prevoze i prenose robu.
Nije im lako
Desi se da im se doručak zaledi
Svaki pijačni prodavac koji je juče radio tu je zato što - mora. Jedna prodavačica požalila nam se da joj je doručak, pita koju je kupila, ostao napola pojeden.
- Polovinu sam pojela uz beli i crni luk, a polovina se, dok sam radila - zaledila. Sad mogu samo da je bacim... Kukaju kupci da im je hladno, a ja im samo poželim da to nikad i ne saznaju - ispričala nam je, nije želela pod imenom u novine, ali je otkrila da ljudi kod nje dosta kupuju beli luk, jer je, kaže, najbolji za imunitet.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
