Krvna grupa, DNK predispozicija, otpornost organizma i imunitet mogu imati veliku ulogu kod odbrane organizma od infekcije koronavirusom, pokazalo je najnovije istraživanje koje su sproveli naučnici s Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u okviru projekta Specijalnog programa istraživanja kovida 19, čije rezultate je prepoznala i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), saopštio je Fond za nauku.
Utiču i pridružene bolesti
Istraživanje je pokazalo da od genetike pacijenata i otpornosti organizma zavisi kako će organizam odgovoriti na infekciju virusom.
- Pacijenti s kovidom 19 koji su nosioci genotipa s nižom aktivnošću antioksidantnih enzima i posledično manjim antioksidantnim kapacitetom imaju veću podložnost za nastanak kovida, kao i viši nivo pokazatelja zapaljenja i koagulacije - navodi se u saopštenju Fonda za nauku.
Infektolog prof. dr Žarko Ranković rekao je za Kurir da su dosadašnja iskustva pokazala da razvitak kliničke slike zavisi i od pridruženih bolesti, te da su najugroženije osobe koje imaju hronične bolesti, neki imunološki deficit, gojazne osobe, pacijenti koji imaju dijabetes, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, kardiovaskularni bolesnici.
- Na razvitak kliničke slike utiče i krvna grupa. Postoje istraživanja u Kini, Italiji i Španiji koja su rađena na velikom uzorku pacijenata, preko 5.000 ispitanika, gde je dokazano da osobe koje imaju nultu krvnu grupu ređe obolevaju od kovida i imaju lakšu kliničku sliku, dok osobe koje imaju krvnu grupu A, B, AB obolevaju češće - kaže dr Ranković i dodaje:
- Međutim, što se tiče uloge DNK na razvoj kliničke slike, to će se dodatno ispitivati u ozbiljnim kliničkim centrima, a videćemo koliko će biti primenljivo u kliničkoj praksi. Ispitivanje genoma je ozbiljna stvar i za sada se pokazalo da i genetska predispozicija ima ulogu u odbrani organizma od infekcije.
Bolesti od kojih zavisi težina kliničke slike
- Hronične bolesti
- Imunološki deficit
- Gojaznost
- Dijabetes
- Hronične opstruktivne bolesti pluća
- Kardiovaskularne bolesti
Ključna pitanja
Prema njegovim rečima, na pomenutom istraživanju su radili vrhunski stručnjaci koji su se bavili ključnim pitanjem od velikog značaja i ono predstavlja dobru naučnu osnovu za dalje studije.
- Što se tiče krvnih grupa, ovo istraživanje će svakako biti od koristi. Međutim, ono što je najbitnije i što i te kako utiče na razvitak kliničke slike je vakcinacija koja je i dalje na prvom mestu kao izlaz iz pandemije. To pogotovo važi za osobe koje pripadaju rizičnim grupama. One posebno moraju da vode računa. Nijedna vakcina ne štiti sto odsto i nije garancija da se nećemo razboleti, ali svi rezultati dosadašnjih istraživanja o težini kliničke slike inficiranih bolesnika jasno govore da težu kliničku sliku razvijaju nevakcinisane osobe s pridruženim bolestima, dok osobe koje su bile vakcinisane veoma retko razvijaju takvu kliničku formu koja zahteva boravak u jedinicama intenzivne nege ili na kiseoniku.
Kurir.rs/ Aleksandra Kocić
NE PROPUSTITE
