Penzionisani sudija Omer Hadžiomerović i advokat Jugoslav Tintor složili su se da je vraćanje smrtne kazne veoma komplikovana procedura, koja nije u skladu sa ljudskim pravima propisanim evropskom konvencijom.
- Smrtna kazna je ukinuta, jer se naša država i obavezala da će je ukinuti potpisavši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ušla je i u Savet Evrope. Prvo je zamenjena kaznom od 90 godina, a kasinije je propisana kazna do 40 godina, a sada je uvedena i kazna doživotnog zatvora. Sada bi dobio doživotni zatvor, pretpostavljam - kaže sudija Omer Hadžiomerović.
Advokat Jugoslav Tintor smatra da je bespredmetno govoriti o vraćanju smrtne kazne.
- Bitno je da li smo mi, kao država, definitivno prelomili da smrtna kazna nije opcija. Ako jesmo, svako dalje vraćanje na to je bespredmetno. Svako može da ima svoj lični stav, ali to nije nešto što je tekovina savremenog prava. Ako bismo pitali građane da li su za iszvršenje smrtne kazne većina bi bila za - a to je laičko mišljenje zasnovano na prirodnom refleksu. Ja ne mislim da je dobro otvarati pitanje smrtne kazne. Opasna je stvar ako se time bavimo parcijalno. Bio sam protiv za uvođenje doživotne kazne, jer sam smatrao da je 30 i 40 godina dovoljno da se spreče teška krivična dela - kaže Tintor.
Hadžiomerović je istakao da sudovi moraju da primenjuju zakon.
- U Belorusiji je jedino ostala smrtna kazna. Ljudska prava se ne stiču zaslugama, već po rođenju, a u sklopu toga je bilo i ukidanje smrtne kazne. Čini mi se da ta priča, ako bismo je pokrenuli, morali smo da pokrenemo i druge priče. Sudovi moraju da primenjuju zakon, iako nisu uvek pri meri naroda, ali su uvek pri meri zakona - kaže sudija Hadžiomerović.
Najveći argument protiv smrtne kazne je njena nepromenljivost, istakao je advokat Tintor.
- Onog trena kada je izvršite, nema dalje. A sude živi ljudi i često dolazi do određenih propusta i određenih manjkavosti. Često dolazui do toga da se pojave i neki drugi dokazi i do mogućnosti da nešto ispliva na površinu - kaže Tintor.
Doživotni zatvor je takođe trajno isključenje iz društvene zajednice, što je po mom mišljenju i teže od oduzimanja života navodi Tintor.
- Dokle god diše i živi, seća se šta je uradio. Sistem izvršenja kazni evoluira i napredovao je do danas. Mislim da ne treba da idemo unazad 30 godina, već da sagledavamo situaciju danas - kaže Tintor.
Hadžiomerović je istakao da postoji pet tačaka po kojima je neminovno da onaj koji ih je prekršio dobije maksimalnu zatvorsku kaznu.
- Ko je osuđen na kaznu doživotnog zatvora, on može dobiti uslovni otpust posle 27 godina. Svrha kazne je resocijalizacija. Zakon kaže da ako je neko osuđen na doživotnu kaznu zatvora, on može da ga pusti na uslovni otpust. Može, ali i ne mora. Naš novi zakon predviđa da kada je neko osuđen na doživotnu kaznu zatvora, ne može da bude pušten na uslovni otpust: teško ubistvo prema detetu ili bremenitoj ženi, silovanje, ako je imalo za posledicu smrt deteta, obljuba nad nemoćnim licem... Dakle, postoji pet krivičnih dela za koje je prepisana smrtna kazna i ako je optuženi za jednu okrivljen on ne može nikada da izađe - jasno kaže Hadžiomerović i dodaje:
- Iako to daje nadu, ja moram da priznam da je i to veoma upitno, jer se u zakonu evropske komisije jasno kaže da se nikome ne sme isključiti nada da može da se popravi - ističe sudija Apelacionog suda u penziji.
Tintor je istakao da pravo na uslovni otpust mora da ima svaki osuđenik, nezavisno od toga na koju je kaznu osuđen.
- Da li će to svoje pravo iskoristiti zavisi od sudije. Ukoliko se ukine sudu ta mogućnost, znači da zakonodavac nema poverenje u sud - zaključuje Tintor.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
