Sledeće godine svet čeka jedna od najvećih prehrambenih kriza u istoriji čovečanstva zbog poremećaja lanaca snabdevanja usled ukrajinske krize koji će dovesti do nestašice đubriva i tako lišiti poljoprivrednike mogućnosti da proizvode dovoljno useva, navode nemački mediji.
NE PROPUSTITE
Ipak, Srbija nema razloga za strah od gladovanja pre svega zahvaljući plodnom tlu i domaćoj proizvodnji hrane, ali će cene namirnica verovatno biti veće, tvrde domaći stručnjaci za Kurir.
Njihove evropske kolege ipak su u panici.
- Sledeće godine nas čeka jedna od najvećih prehrambenih kriza u istoriji čovečanstva - rekao je Matijas Berninger, šef odeljenja "Bajer AG", hemijsko-farmaceutske korporacije za nemačku publikaciju Kompakt, a prenose RIA Novosti.
Velike migracije
Njegovo gledište, kako se dodaje, deli i nemački ekonomista Matin Kaim, prema kome bi glad mogla da pogodi i do 100 miliona ljudi širom sveta. Prema rečima šefa Svetskog programa UN za hranu Dejvida Bizlija, nedostatak hrane će izazvati velike migracione tokove, u poređenju s kojima će kriza iz 2015. "izgledati kao letnji piknik".
Glava iznad vode
Azotara Pančevo nadomešta uvoz đubriva
Glavu iznad vode ipak, što se đubriva tiče, može da nam drži Azotara Pančevo.
- Pančevačka Azotara već radi tečno đubrivo i ima najava da će i druge vrste mineralnih đubriva da proizvodi. I tu su stvari pod znakom pitanja, ako budemo imali mogućnosti da proizvodimo, đubriva će biti, a pitanje je da li će ratari moći da ga plate, pa bi država trebalo da subvencioniše poljoprivredne proizvođače - smatra Prostran.
Za evropske zemlje, kako je navedeno, od posebnog su značaja fabrike đubriva na Uralu i u Belorusiji, koje su sada pod zapadnim sankcijama. Kao zamena, predlaže se korišćenje azotnih đubriva, ali zbog poskupljenja gasa ne mogu da se proizvode po pristupačnim cenama.
Agroanalitičar Milan Prostran potvrđuje za Kurir da je zbog rata u Ukrajini i domaćim poljoprivrednicima značajno otežano snabdevanje đubrivom čak i po ceni koja je skočila za 200 odsto, ali da je naša sreća što imamo plodno zemljište.
- Činjenica je da mi imamo dobru zemlju i da minerale iz nje možemo da crpimo godinu dana, da tako prolongiramo i dobijemo na vremenu. Od raspoloživa četiri miliona hektara obradivog zemljišta, Srbija već eksploatiše 3,5 miliona, tako da ima još 500 hektara koji će se iskoristiti ako bude stani-pani - smatra Prostran i podseća da Srbija već sada ima viškove poljoprivrednih proizvoda koje izvozi, pre svega žitarica (kukuruz i pšenica) i uljarica.
Izvozni adut
Domaća malina za svetske bogataše
Agroanalitičar Milan Prostran napominje da su maline srpski ekskluzivitet za kojim će čak i u krizi biti potražnje: - Mi imamo crveno zlato, i to imamo mnogo. Malina ima najmanje na svetu, a mi je možemo izvoziti jer i u doba krize uvek ima onih s dubokim džepom koji su spremni da dobro plate to naše blago.
Nema bojazni za Srbiju
- Dokle god zemlja ima osnovne namirnice, bojazni nema, tako da se na nas ova kriza neće toliko odraziti. Ipak, definitivno je da će doći do poskupljenja namirnica. Mi već neko vreme stavljamo pod kontrolu cene nekih namirnica, ali ne može to dugo da drži vodu - kaže Prostran, koji smatra da velika glad može da pogodi istočnu Afriku.
Sličnog je mišljenja i ekonomista Aleksandar Stevanović.
- Mi nismo zemlja koja bi nastradala kao neke nerazvijene zemlje sa slabom proizvodnjom hrane, ali bi posledica bilo ako budemo stavljeni pred binarnu dilemu - ili Rusija ili Zapad. Srbija je za sada dominantno uvoznik đubriva, najviše iz Rusije, a za proizvodnju nam opet trebaju ruski energenti - rekao je on i dodao da je ono što je deficitarno u svetu, a mi imamo viška, već pod režimom kontrolisanog izvoza i tako će ostati dok traje poremećaj.
- Skok cena je i tu moguć zbog skupljih energenata i đubriva. Oskudice neće biti, ali viših cena može biti - zaključio je Stevanović.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
