Ova porodična tragedija zbila u domu vlastelina Pavla Radića - kneza od Stiga. Pavlova supruga opsednuta ljubomorom i mržnjom prema zaovi Jelici, jer su joj braća pružali puno ljubavi i pažnje, pošto nije uspela spletkama i sitnim lažima, zaklala je Pavlovog sokola i ubila mu konja, da bi na kraju ubila i sopstveno dete u kolevci i krvave noževe podmetnula Jelici pod jastuk, a muža uputila gde će ih naći.
Verujući ženi Pavle je, uz saglasnost brata Radula, naredio da se sestra veže konjima za repove, da se konji poteraju i da je rastrgnu. Prema predanju, pošto je Jelica rastrgnuta „na sve četiri strane sveta“, na mestima na kojima su pali delovi njenog tela pojavili su se, takođe, čudotvorni izvori koji do danas postoje. Pored tih izvora su sagrađeni manastiri. Gde je palo telo - manastir Zaova, gde je ruka nikla je Rukumija, brada - Bradača. Na mestu gde počivaju oči sestre Jelice i njeno levo koleno nastao je manastir Sestroljin.
U narodu se i danas, za zlu ženu, upotrebljava termin „kučka Pavlovica“. Jedno vreme kraj oko Sestroljina je bio pust, jedino što je vredelo bio je Sveti izvor. Kada nije bilo srpskog naroda da posećuje ovu svetinju, posećivali su je pripadnici drugih veroispovesti.Zapisano je da je jevrejski trgovac iz Leskovca, Haimo Kairo, usnio san da će njegov sin Avram ozdraviti na izvoru sestre Jelice, zvanom „Dobri lik“.
Vođen snom pronašao je izvor. Dete je isceljeno, a presrećni otac je očistio šumu, sam izvor i put do njega.I dete zapovednika turske kasabe kod Dubravice, na ušću Morave u Dunav, je ozdravilo na ovom izvoru.
Kako kaže putopisac iz tog vremena, dete je doneto na zaprežnim kolima, a trčalo je pored kola u povratku za Dubravicu“, kazao je protojerej Radosav Vukosavljević.
Bog nikome dužan ne ostaje
Dva su bora naporedo rasla, Među njima tankovrha jela; To ne bila dva bora zelena, Ni međ’ njima tankovrha jela, Već to bila dva brata rođena: Jedno Pavle, a drugo Radule, Među njima sestrica Jelica Braća seju vrlo milovala, Svaku su joj milost donosila, Najposlije nože okovane, Okovane srebrom, pozlaćene Kad to vid’la mlada Pavlovica, Zavidila svojoj zaovici, Pa doziva ljubu Radulovu: „Jetrvice, po Bogu sestrice! „Ne znaš kaka bilja od omraze? „Da omrazim brata i sestricu.“ Al’ govori ljuba Radulova. „oj Boga mi, moja jetrvice! „Ja ne znadem bilja od omraze, „A i da znam, ne bih ti kazala: „I mene su braća milovala, „I milost mi svaku donosila.“ Kad to začu mlada Pavlovica, Ona ode konjma na livadu, Te ubode vranca na livadi, Pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, „Na gore joj milost donosio! „Ubola ti vranca na livadi.“ Pavle pita sestricu Jelicu: „Zašto, sejo? da od Boga nađeš!“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga! „Života mi i moga i tvoga!“ To je bratac seji vjerovao Kad to viđe mlada Pavlovica, Ona ode noću u gradinu, T zaklala sivoga sokola, Pa govori svome gospodaru: „Na zlo, Pavle, seju milovao, „Na gore joj milost donosio! „Zaklala ti sivoga sokola.“ Pavle pita sestricu Jelicu: „Zašto, sejo? da od Boga nađeš!“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga! „Života mi i moga i tvoga!“ I to bratac seji vjerovao. Kad to viđe mlada Pavlovica, Ona ode veče po večeri, Te ukrade nože zaovine, Njima zakla čedo u kolevci. Kad u jutru jutro osvanulo, Ona trči svome gospodaru Kukajući i lice grdeći: „Na zlo, Pavle, seju milovao, „Na gore joj milost donosio! „Zaklala ti čedo u kolevci; „Ako li se mene ne vjeruješ, „Izvadi joj nože od pojasa.“ Skoči Pavle, kan’ da se pomami, Pa on trči na gornje čardake, Al’ još sestra u dušeku spava, Pod glavom joj zlaćeni noževi; Pavle uze zlaćene noževe, Pa ih vadi iz srebrnih kora, Ali noži u krvi ogrezli; Kad to viđe Pavle gospodaru, Trže sestru za bijelu ruku: „Sejo moja, da te Bog ubije! „Bud mi zakla konja na livadi „I sokola u zelenoj bašči, „Zašt’ mi zakla čedo u kolevci?“ Sestrica se bratu kunijaše: „Nisam, brate, života mi moga! „Života mi i moga i tvoga! „Ako li mi ne vjeruješ kletvi, „Izvedi me u polje široko, „Pa me sveži konjma za repove, „Rastrgni me na četiri strane.“ Al’ to bratac seji ne vjerova, Već je uze za bijelu ruku, Izvede je u polje široko, Priveza je konjma za repove, Pa ih odbi niz polje široko. Đe je od nje kaplja krvi pala, Onđe raste smilje i bosilje; Đe je ona sama sobom pala, Onđe se je crkva sagradila. Malo vreme za tim postajalo, Razbolje se mlada Pavlovica, Bolovala devet godin’ dana, Kroz kosti joj trava pronicala, U travi se ljute zmije legu, Oči piju, u travu se kriju. Ljuto tuži mlada Pavlovica, Pa govori svome gospodaru: „Oj čuješ li, Pavle gospodaru! „Vodi mene zaovinoj crkvi, „Ne bi li me crkva oprostila.“ Kad to čuo Pavle gospodaru, Povede je zaovinoj crkvi; Kad su bili blizu b’jele crkve, Al’ iz crkve nešto progovara: „Ne id’ amo, mlada Pavlovice: „Crkva tebe oprostiti ne će.“ Kad to začu mlada Pavlovica, Ona moli svoga gospodara: „Oj Boga ti, Pavle gospodaru! „Ne vodi me dvoru bijelome, „Već me sveži konjma za repove, „Pa me odbi niz polje široko, „Nek me živu konji rastrgaju.“ To je Pavle ljubu poslušao: Priveza je konjma za repove, Pa je odbi niz polje široko. Đe je od nje kaplja krvi pala, Onđe raste trnje i koprive; Đe je ona sama sobom pala, Jezero se onđe provalilo, Po jezeru vranac konjic pliva, A za njime zlaćena kolevka, Na kolevci soko tica siva, U kolevci ono muško čedo, Pod grlom mu ruka materina, A u ruci tetkini noževi.
Izvor„Dobri lik“ je u prošlosti bio često posećivan, dolazili su ljudi sa sa svih strana, pa je prilozima izgrađena i crkva na temeljima nekadašnjeg manastira, koji su porušili Turci prilikom osvajanja Smedereva.
Izvor Sestroljin, prema verovanju, leči oboljenja očiju. O mladim nedeljama i Svetoj Petki sjati se mnogo sveta kraj čudotvornog izvora da nađe leka bolestima. Vodu iz Sestroljina bolesnici piju, ali se pretežno njome umivaju i ispiraju oči.
Kurir.rs/ebranicevo.com
NE PROPUSTITE
bonus video:
