Procenat vakcinisanih u našoj zemlji je prilično nizak i iz dana u dan opada, što dovodi do toga da će masovnije početi da se javljaju bolesti za koje se mislilo da su iskorenjene.
Pitanje je trenutka kada će, a ne da li će krenuti epidemija malih boginja, zaušaka i rubela, jer je manje od 50 odsto dece vakcinisano, a neophodno je da taj procenat bude 95 i više. Pored MMR vakcina, zanemareni su i programi drugih redovnih imunizacije, kako protiv korone, tako i protiv drugih respiratornih infekcija, kao što su virus gripa, a naručito bakterije pneumokok.
Upravo su to teme o kojima se diskutovalo na velikoj edukativnoj tribini „Ko rano rani“ koju su organizovali zajedničkim snagama pacijenti, na čelu sa Forumom pacijenata Srbije i struka, uz podršku Komiteta za međunarodnu saradnju studenata medicine. Na tribini, sa stručnog aspekta govorila je Doc. dr Emina Milošević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju i izrazila zabrinutost za zdravlje društva u celini.
- Imunizacija protiv COVID-19 kao jedna od neophodnih mera u borbi protiv virusa je suštinski ukazala na problem nepoverenja u vakcinaciju. Taj problem je globalan, ali su specifičnosti funkcionisanja zdravstvenog sistema, zdravstvenog prosveživanja i društva u celini pogodovale tome da u Srbiji postoji nedovoljan obuhvat vakcinacijom protiv COVID-19. Međutim, nije samo vanredna imunizacija protiv COVID-19 zakazala. Situacija je alarmantna, jer smo u riziku od epidemija bolesti za koje postoje redovni programi imunizacije. Kada govorimo o MMR vakcinama, obuhvat imunizacije dece u Srbiji pao je na ispod 50 odsto, a da bi ova populacija bila zaštićena potrebno je da taj procenat bude 95 i više. Zanemareni su i programi redovne imunizacije, delom zbog fokusa na pandemiju, ali i zbog dvosmislenih poruka javnosti koji su doveli da se stavovi o imunizaciji negativizuju. Malo smo zaboravili na grip i pneumokokne bolesti takođe, među kojima je najčešća zapaljenje pluća. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Pneumokok može da da čitav niz bolesti od upale srednjeg uha, do vrlo teških bolesti, da prodre u krv, da izazove sepsu i meningitis. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se preporučuje posebno starijim osobama od 65 godina i hroničnim bolesnicima – rekla je dr Emina Milošević.
Obraćajući se prisutnima, predsednik Foruma pacijenata Srbije istakao je da je preventivna medicina u zapećku, a to predstavlja srž zdravlja, kako pojedinca tako i šire zajednice.
- Pacijenti sa kojima smo u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim na žalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama. Problem je dvojak, nepoverenje i neinformisanost. Gotovo dva veka je prošlo od kada je Knjaz Miloš uveo vakcinaciju protiv velikih boginja u Srbiji kao obaveznu, i vrlo uspešnu imunizaciju koju smo sprovodili tokom 20og veka, mi smo se paradoksalno vratili na početak i diskutujemo da li su vakcine korisne, što je samo po sebi pleonazam. Zaboravili smo da su vakcinacine verovatno najveći izum u istoriji medicine i da su spasile bukvalno stotine miliona života. Sa druge strane, pored nepoverenja, imamo i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv pneumokoka, većina starijih od 65 godina a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo. Upravo ovakvi skupovi i služe da informišemo javnost i omogućimo im da čuju nešto korisno, a odluku će svakako sami doneti – zaključio je Marko Milovanović.
Kurir.r / S. T.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
