Nikola Kalabić više nije zločinac! Zvanično! Od 5. jula ove godine odlukom Višeg suda u Valjevu Kalabić je rehabilitovani komandant Gorske garde komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića.
Goran Branković, punomoćnik Vesne Kalabić, Nikoline unuke koja je 2012. godine pokrenula postupak za rehabilitaciju, za Kurir kaže da je odluka suda zapravo nešto što je potpuno očekivano, jer, ističe, ona sadrži neoborive dokaze da Nikola Kalabić nije narodni neprijatelj i ratni zločinac.
- Protiv Nikole Kalabića nikada nije vođen nijedan krivični postupak. Samim tim, on ne može da bude proglašen za ratnog zločinca i narodnog neprijatelja. Zločini u Vraniću, Kopljaru nisu bili predmet rehabilitacije, jer protiv Kalabića nikada nije vođen postupak za dela koja mu se navodno stavljaju na teret. U rehabilitaciji su krucijalni bili samo dokumenti koji postoje sudski. Suština rehabilitacije nije da se vrši revizija istorije. Ona podrazumeva utvrđivanje odluka koje postoje, a koje se odnose na Nikolu Kalabića, da li su one ništavne ili ne - kaže Branković.
Nikad rešena misterija
Da li je Kalabić izdao Dražu?
Po zvaničnoj istoriji, Kalabić je izdao Dražu Mihailovića i pomogao da on 1946. bude uhapšen kod Višegrada. Snimljeni su i filmovi i TV serije u vreme SFRJ o tom događaju. Međutim, postoje i oni koji sve to negiraju. Goran Branković, punomoćnik Vesne Kalabić, Nikoline unuke, kaže da postoje neoborivi dokazi da Kalabić nije izdao Dražu Mihailovića.
- Postoji pravosnažno rešenje kojim je utvrđeno da je Kalabić ubijen 19. januara 1946. godine, a da je Draža uhvaćen 13. marta. Tako je mit o izdaji srušen. To rešenje napravljeno je na osnovu svedočenja istoričara i dokumenata državne bezbednosti - navodi Branković.
S druge strane, advokat Toma Fila je za naš list rekao da nije siguran u to šta je prava istina o smrti Nikole Kalabića, ali da se seća priče...
- Priču o Nikoli Kalabiću ispričao mi je vozač mog oca, čovek koji se zvao Josif, koji u Ozni nikada nije dogurao više od stražara, a bio je vozač mog oca. Pokazao mi je zgradu u Kosovskoj ulici, iza Skupštine, gde su na poslednjem spratu bile garsonjere koje su izdavane pre rata. To je Ozna držala i Josif je bio određen da čuva Kalabića u stanu. Josif je jednog dana dobio naređenje da ide u Zagreb da primi neke kamione, pošto je bio vozač, i kada se vratio, Kalabića više nije bilo. Ipak, šta je prava istina, ne znam. Rođen sam tek neku godinu pre toga, a ovo je samo meni ispričana priča.
S druge strane, Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, za Kurir kaže da ne razume odluku suda i da nije isključeno da je ovaj potez suda "dodvoravanje Evropskoj uniji".
- Sramota! Zaista je sramotno da se jedna ovakva odluka donese u situaciji kada se naša braća Rusi bore protiv nacista. Mi baš sada rehabilitujemo nekoga ko je u ratu bio s nacistima. Mislim da je ovo čisto izazivanje revolta kod naroda iz nekih viših interesa. Svakako, mislim da ovo neće proći tek tako. Nadam se da će sud ovu odluku poništiti, jer nije u redu da se to sada radi. Svi se hvataju za to da on nije osuđen za zločine, a mi ne znamo zbog čega on nije osuđen - kaže Broz.
NE PROPUSTITE
Ipak, upravo to što Kalabiću nije suđeno, niti je osuđen za zločine za koje se u istorijskim spisima tvrdi da ih je činio, adut je strane koja je tražila da on bude rehabilitovan.
Istoričar Predrag Marković rehabilitaciju jednog od najpoznatijih četničkih komandanata nazvao je sramotom, jer je, kako kaže za Kurir, Kalabićeva Gorska garda ostavila jedan od najkrvavijih tragova po srpskim selima tokom rata.
- Naopako je objašnjenje da se Kalabić rehabilituje zato što nije pravosnažno osuđen. Ni Ante Pavelić nije pravosnažno osuđen. To što je Kalabić izdao Dražu, samo po sebi nije bitno za rehabilitaciju, mada govori o moralnom liku. Veći je problem što se on u izveštajima hvali da je negde sve poklao - kaže Marković za Kurir.
Kalabićeve krvave ruke (prema zvaničnoj istoriji)
Klanja, ubijanja, silovanja, i još klanja
- 20/21. decembar 1943. godine, zločin u Vraniću - po Kalabićevoj naredbi četnici pobili 67 osoba. Pripadnici Prvog bataljona Posavske brigade Avalskog korpusa JVuO ubijali nedužne civile. Podeljeni u tri grupe, četnici su izvršili pokolje u 14 kuća u selu čiji su pojedini članovi bili osumnjičeni za održavanje veze s partizanima. Ubijali su i žene i decu. U svim kućama pobijeni su svi ukućani, osim petoro koji su slučajno preživeli.
- 25/26. decembar 1943. godine, ubijanje Roma u Kopljaru - Nikola Kalabić je 29. decembra 1943. u depeši obavestio Dražu Mihailovića o pokolju koji su počinili četnici pod njegovim direktnim zapovedništvom u selu Kopljare pokraj Aranđelovca. "U Kopljaru su uhapšena na spavanju i poklana 24 aktivna komunista, od kojih su 20 Cigani, koji su priznali da su bili takozvani jarugaši, danju rade svoje poslove u kući, a noću u akciji. Sve sam poklao. Ras Ras". Kalabić se tu potpisao svojim nadimkom Ras-Ras.
- 11/20 aprila 1944. godine, četnički teror u Srbiji - Draža Mihailović je u proleće 1944. godine ponovo naredio komandantu Gorske garde Nikoli Kalabiću "da po svaku cenu uništi komunističke delove u oblasti Kosmaja, Venčaca, Bukulje i sve do Beograda". U dnevniku 3. brigade Gorske garde iz aprila 1944. o ovim operacijama, pored ostalog, piše: "Utorak, 11. april 1944: Danas u selu Duboni streljano šest lica komunističkih jataka i zapaljene su dve kuće komunističkih jataka"; " Sreda, 12. april 1944: Danas u Senaji streljani komunistički jataci i to: Spasoje i žena mu Natalija"; "Četvrtak, 13. april 1944: 1. i 3. bataljon na svojim rejonima rade na prikupljanju žita za predaju našoj vojsci. U samu zoru, tj. noću oko dva sata krenula je brigada za Dubonu radi blokiranja ovog sela zbog hvatanja komunista. Pri polasku streljali četiri komunistička jataka"; "Četvrtak, 20. april 1944: Sa 1, 2 i 4. bataljonom oko četiri sata blokirana Vlaška i izvršen pretres sela. Pretres sela trajao je do osam časova, a posle toga pred zborom seljaka likvidiran je Tihomir Avramović iz Vlaške, komunistički jatak koji je ranije bio aktivan komunista."
Podsetimo, Viši sud je 2017. doneo rešenje o rehabilitaciji na osnovu kojeg je trebalo da se smatraju ništavim sve odluke državne komisije i rešenja Sreskog suda u Mionici od 11. septembra 1946, kojima je Kalabiću konfiskovana imovina i oduzeta mu građanska prava. To rešenje je posle žalbe ukinuto početkom maja 2018. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Apelacioni sud u Beogradu je tada zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo pri odlučivanju, pa da je zbog toga i činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.
Različite verzije o smrti Nikole Kalabića
- Jedna od verzija o sudbini Nikole Kalabića jeste da je poginuo u borbi s agentima Ozne kod Deguričke pećine nadomak Valjeva i manastira Ćelije, dana 19. januara 1946. godine
- Osnovni sud u Valjevu je 2011. godine u vanparničnom postupku doneo rešenje kojim se utvrđuje 19. januar 1946. godine kao datum smrti Nikole Kalabića.
- Prema tvrdnjama Slobodana Krstića Uče i Đorđa Nešića, oficira Ozne koji su učestvovali u hapšenju Draže Mihailovića, Kalabić je ubijen u periodu maj-jul 1946. godine. Po Krstićevom svedočenju, Kalabić je pre toga bio smešten u jednom stanu u Kosovskoj ulici, a njegovoj egzekuciji su, pored Krstića, prisustvovali Mile Milatović i Vladan Bojanić.
- Istoričar Venceslav Glišić je u razgovoru sa Aleksandrom Rankovićem, vođenim 1974, na pitanje šta je bilo s Kalabićem, dobio odgovor da mu je Udba promenila ime i poslala ga u Bosnu. Kako je on nastavio da pije i počeo da se javno hvali kako je on Nikola Kalabić, premešten je u drugi kraj Bosne. Pošto je i tamo nastavio po starom, bio je ubijen.
- Jednu od verzija o Kalabićevom kraju objavio je u svojoj knjizi Nikola Milovanović, a prema njoj se Kalabić slobodno kretao Beogradom i jedne večeri ga je ubio čovek, čije je najbliže pobila njegova Gorska garda.
Suzana Trajković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
